Лондон-Берлин: двоструко оштра осовина

Билетарални састанак британског премијера Дејвида Камерона и федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел 7. новембра у Лондону био је проглашен покушајем да се развеже један од кључних чворова противречности на карти ЕУ. Управо велика Британија и Немачка су сада главни полови дискусије о финансијској и политичкој будућности читаве ЕУ. Али за сада још увек нема основе да се очекује од њих принципијално зближавање, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Немачка полази од тога да сви чланови ЕУ треба да играју по заједничким правилима. Отуда и захтев Ангеле Меркел за радикално проширење овлашћења јединствнеих контролних органа који треба да контролишу буџетску и финансијску делатност националних влада и банака.

Сличан став изазива критику од стране оних који осећају озбиљне финансијске проблеме, али нису спремни да се лише буџетског или банкарског суверенитета – Грчке, Португалије, Шпаније и низа земаља Централне и Источне Европе. Ипак најоштрије Немачкој се супротставља по датим питањима управо Велика Британија. За Лондон светогрдна је сама помисао о спољној контроли или спољним правилима за делатност сопственог финансијског Ситија.

Слични изолационизам се очигледно испољио још пре годину дана – када је руководство ЕУ поставило питање усвајања Буџетског пакта, позваног да повећа степен координације финансијске политике. При томе Велика Британија традиционално је склона да узима за таква питања паузу за размишљање, подсетио је слушаоце Гласа Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- Великој Британији потребно је време да схвати колико планиране измене одговарају њеним националним интересима. Друштво у томе могу да јој праве још две-три земље, које се залажу против изнетих предлога. Са великом вероватноћом то ће бити земље које нису чланице зоне евра. Сличан распоред снага традиционално отежава оперативно доношење одлука на нивоу ЕУ. дискусије о Буџетском пакту ЕУ су то добро показале. Иста ситуација може да се понови по питању увођења спољне контроле националних банака.

Влада Дејвида Камерона је приморана да тражи крхки баланс између интереса лондонског Ситија и сопствених обавеза у оквиру ЕУ, додаје експерт Инстиута за истраживање европске интеграције у Бечу Зденек Кудрна.

- Ако европске земље формирају банкарски савез без учешћа Велике Британије, то може веома да оштети интересе Лондона као главног финансијског центра Европе. Истина, овде британски премијер тешко да ће се одлучити да искористи право вета. Јер када је Дејвид Камерон заједно са својим чешким колегом решио да се не придружује споразуму о Буџетском пакту, у домовини га је дочекала жестока критика. То се негативно одразило управо на улогу британске финансијске платформе. Зато су се касније администрација премијера и предстаници финансијског центра договорили да ће надаће доносити сличне одлуке заједно.

Чињеница да је Британија историјски тесно везана са САД још више отежава ситуацију у ЕУ и отежава британско-немачко зближавање. Јер Американци, благо говорећи, не верују посебно Немачкој – и зато сматрају да је потребно уравнотежити њен растући утицај. А ако Немачка почне да испољава претерану самосалност у политичким или економским пословима, Американци ће још активније подржати Лондон.