Председнички избори у Словенији: решићемо проблеме без ЕУ?

Прва рунда председничких избора у Словенији није дала победника. Према прелиминарним подацима, води бивши премијер Борут Пахор, на другом месту је актуелни шеф државе Данило Тирк, европски парламентарац Милан Звер, мада је сакупио неколико пута више гласова него што су му предвиђали експерти, ипак је испао из председничке трке. Тако ће бирачи 2. децембра у другом кругу одредити ко ће стати на чело земље у наредних пет година – Пахор или Тирк.

А бирачи су нешто постали незадовољни. Избори су пре свега показали незаинтересованост грађана Словеније. Тако нерадо на биралишта они никада нису излазили: рецимо, ако је 2007. године своје уставно право пожелело да искористи око 60%, сада је оних који су пожелели да ставе крстић било скромних 47,5%. Штампа, па и сами кандидати истичу: Словенци, становници у датом тренутку једине земље бивше Југославије која је ступила у ЕУ, незадовољни су економском кризом и врло су јасно то ставили до знања властима. Како је рекао актуални председник Тирк, људи очекују конкретна решења.

Ради се о томе што је на територији бивше Југославије Словенија најпросперитетнија земља, а за ЕУ је то већ потенцијални „економски болесник“. Нимало ласкав термин нисмо измислили ми, већ европска штампа која је ове године почела да пореди Љубљану са Атином: у Словенији није све у реду са кредитним рејтингом, пада стандард.

У свом чланку Шта је ЕУ донела Словенији? познати србски економиста, функционер Српске радикалне странке Дејан Мировић истиче да ако је пре ступања у ЕУ унутрашњи бруто производ ове земље био упоредив са средњеевропским, сада економија Словеније преживљава тешко време. Словенија је у ЕУ од 2004. године, и занимљиво је што се то негативно одразило, на пример, на ниво незапослености (у поређењу са 1997. годином она је скочила за 4,5%), као и на спољнотрговински дефицит, који је до 2003. износио 650 милиона долара, а до 2011. три пута више.

Значи, грађани ће гласати за конкретне економске промене. И у том контексту боље делује фигура бившег премијера Борута Пахора,истиче руски историчар и политиколог Никита Брусиловски.

- Пахор се ослањао на идеје 1991. године само, наравно, у новим условима. Ово су идеје националне независности и националног јединства. Као што је 1991. године то радио Милан Кучан, када је Словенија прогласила независност од социјалистичке Југославије, тако и сад Пахор позива у суштини на независност од европских институција, позива да се одбаце идеје строге штедње и у првом реду да се самостално излази из ове кризе. Актуалну кризу он назива најтежом после 1945. године, тачније после заврштка Другог светског рата. Тако гласна патриотска реторика му је омогућила да сакупи довољан број поена и у другом кругу ће највероватније победити управо Пахор. Сасвим је могуће да ће ова политика моћи да донесе плодове, посебно у условима Словеније, која је била чувена као прилично економски јака земља. 90-их година најбрже од свих југословенских република јој је пошло за руком да избије на европски ниво и добије много европских повластица које су јој се сада у условима кризе осветиле.

Тимур Блохин,