Обука војних обавештајаца на Арктику

 Војни обавештајци су прославили празник своје професије. У Русији га славе тек 12 година, без обзира на то што је Главна обавештајна управа Генералног штаба Оружаних снага основана 1918. године.

Данас обавештајна служба постоји скоро у свим војним секторима, укључујући чак и 200. специјалну моторизовану стрељачку бригаду. Овај одред је опремљен најсавременијим врстама наоружања. Нека су новинарима по први пут демонстрирана уочи празника ове професије.

Позадина непријатељске линије. Оперативци војне обавештајне службе прате кретање непријатеља. Очи и уши војника — руски систем „Кредо-М“. То је радар мобилне станице копнене обавештајне службе. Дању и ноћу он снабдева војнике потребним информацијама – прати технику и пешадију. Сви подаци се преносе на специјалну ноутбук.

До скоро су систем је држали у тајности. По први пут на Арктику војници демонстрирају систем. Командир извиђачког вода, старији поручник Вјачеслав Тјуленов прича: „Веома сигуран систем који штити од напада. Постоји преносиви комплекс – онај, што је овде, а може да се транспортује".

Јуришни одред уништава непријатељска оклопна возила. За мање од једне минуте. Подаци о кретању непријатеља су предати на време. Тајни документи су одвојени и послати у штаб. Војници, буквално, нестају пред очима. Постати невидљиви човек није тако тешко. Никакви скупи специјални ефекти, ни нанотехнологије. Маскирно одело, које је време тестирало, правилно се користи и војник се не види на растојању од неколико метара.

Војна обавештајна служба вежба своје умеће у зони за психолошке припреме. У зони се имитирају услови градске борбе. Војници узастопно пролазе унакрсну ватру, зграде у пламену и димне бомбе. Само тако, према речима командира, може да се пробуди инстинкт самоодржања. То ће омогућити војницима да у критичној ситуацији сачувају бистре мисли. Како је забележио командир чете, капетан Денис Паршин: "Надам се, да никад нећемо морати да их тестирамо у стварној борби, али тако ће се они макар мало приближити могућим условима — звиждук метка, експлозије, ватра".

За обавештајца је важно да зна да рукује различитим типовима оружја — да ли је то ручна противтенковска граната или инжењерска лопата. На полигону обавештајци проводе по 5 сати дању и 5 сати ноћу. При томе сви војници батаљона су регрути, који много желе. Регруте не збуњује чак то, да неколико година после службе они не могу да путују ван земље - тајност.

Командир извиђачког батаљона 200. специјалне моторизоване стрељачке бригаде, потпуковник Генадиј Селезњов каже: „Обавештајац мора да има не само један главни квалитет, мора да је као прво издржљив, снажан и интелигентан. Мислим да је основни квалитет обавештајца – када у тешком тренутку, сам у позадини непријатељских линија, треба да донесе правилну одлуку и да је изведе до краја". Са тим, обавештајци 200. моторизоване стрељачке бригаде немају проблема. Војници имају директан пример - своје командире. Многи официри овог одреда су прошли кроз тешке тренутке, а из прве руке знају шта значи бити у позадини непријатељских линија.

Аутор: Кирилл Коган