Пекинг прати планове руске флоте
Пекинг је обратио пажњу на преговоре између Русије и Вијетнама у вези с могућношћу да руска РМ користи базу Камран. Недавно је утицајни кинески лист „Хуанцју шибао“ објавио чланак под називом „То што се Русија враћа у Камран не мора обавезно бити лоше“. Историја односа у троуглу Москва-Пекинг-Ханој никад није била једноставна. Тим је занимљивије то што је реакција кинеске стране на евентуално враћање руске флоте у Камран у целини била неутрална.
Од времена оснивања КНР Москва и Пекинг су подржавали борбу вијетнамских комуниста против француских колонијалиста, а затим и против Американаца, који су бранили владу Јужног Вијетнама. Ова подршка се наставила чак и након раскида односа између КПСС и КПК 1960-их година. Међутим, после уједињења Вијетнама односи између Ханоја и Пекинга су се покварили. Парадоксално је, али тачно да су након завршетка рата у Вијетнаму односи између три социјалистичке државе више одређивани геополитичким разлозима него идеологијом. Уједињени Вијетнам је почео да претендује на важнију улогу у региону супротстављајући се жељи Пекинга да постане лидер комунистичког покрета у целој Азији. Кина је у одговор одлучила да се ослони на крвави режим „црвених Кмера“ у суседној Камбоџи подржавши га у конфликту с Ханојем. А кад је вијетнамска војска свргла овај режим, Кина је намислила да одржи „крваву лекцију“ самом Вијетнаму, али је претрпела увредљив пораз у војном конфликту у фебруару 1979. године. Овај оружани сукоб је назван првим социјалистичким ратом.
Данас су односи између Пекинга и Ханоја и даље затегнути. Главни камен спотицања је територијални спор о припадности Параселских острва и острва Спартли у Јужном Кинеском мору. Вијетнам је забринут због напретка кинеске економске и војне моћи и јачања позиција Пекинга у региону и у свету. Ханој почиње да тражи савезнике за обуздавање бившег социјалистичког друга. Пошто су главни геополитички конкурент КНР – САД, Вијетнам мора да тражи међусобно разумевање с некадашњим непријатељем. САД такође покушавају да пронађу противтежу утицају Кине у региону, а заинтересоване су и за сарадњу с Вијетнамом.
У овом смислу је активнија дискусија у вези с коришћењем вијетнамске базе ратне морнарице Камран посебно занимљива. До 1972. године користила ју је војска САД. После пораза Јужног Вијетнама 1975. године база је прешла под контролу северновијетнамске војске, а 1975. године је предата СССР на бесплатно коришћење. После распада СССР руска флота практично није користила Камран, а од 1. јануара 2002. године он је био затворен. Од 2003. године су почели преговори о могућности да Камран користе бродови САД. У јуну 2012. године је заитересованост за базу приликом посете потврдио министар одбране САД Леон Панета, први шеф Пентагона који је допутовао у социјалистички Вијетнам.
У Пекингу је испољено велико незадовољство плановима о америчко-вијетнамској војној сарадњи. У томе су неки видели још један корак на стварању америчког система за успоравање развоја Кине и напад на њену територијалну целовитост. Иако САД званично не подржавају територијалне претензије Вијетнама обе стране се залажу за могућност међународног посредовања, док се Кина одлучно противи интернационализацији конфликта.
Зато је у Пекингу велика пажња поклоњена плановима за повратак руске флоте у Камран. Питање о томе да се овде створи база за материјално-техничку подршку руске РМ је разматрана, између осталог, за време посете Дмитрија Медведева Вијетнаму почетком новембра 2012. године. По изјави руског премијера, дискусија у вези с овим питањем ће се наставити.
У Кини је ова новост примљена с помешаним осећањима. С једне стране, Пекинг љубоморно прати побољшавање односа између Москве и Ханоја. Неки су овде посебно незадовољни сарадњом руских и вијетнамских компанија на освајању природних богатстава подводног копна, премда је Москва обећала да неће обављати никакву делатност на спорним територијама. С друге стране, Кини више одговара да се у Камрану налази РФ пријатељске Русије него да ту дођу САД.
Вероватно у Кини преовладава друго мишљење. О овоме сведочи и чланак у „Хуанцју шибао“. Његов аутор војно-поморски аналитичар Ли Цзјан је подвргавајући одлучној критици планове Вијетнама за интернационализацију територијалног спора уздржанији према Русији. Он сматра да иако ће руско војно присуство у региону ситуацију учинити још сложенијом, оно може да пружи Кини више простора за маневрисање.
Као што је познато, у споровима држава у региону Русија не заузима позицију ниједне од страна. Кина је стратешки партнер Русије и блиски односи с њом су крајње важни. Међутим, и обнављање традиционалних пријатељских веза с Вијетнамом, као и развој сарадње на обострану корист с другим земљама АТР одговара националним интересима Русије.
Александар Лукин,
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/JeriSisco/сс-by-nc-sa 3.0 / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















