Културни код Тимура Новикова

Више од 120 дела легендарног уметника Тимура Новикова представљено је у Московском музеју савремене уметности. Сликарство, графика, колаж, пано, видео, инсталација, историјски документи у којима је одражена читава епоха, први пут се излажу у Москви.

Нови правци у савременој уметности стално се појављују и неприпремљена публика не може увек да се оријентише у том многоликом простору. Уметници при томе не теже да олакшају задатак, играјући се смисловима и ликовима, смело експериментишући са техникама и материјалима. У совјетско време, када је слична уметност била фактички забрањена, један од најупечатљивијих мајстора био је лењинградски уметник Тимур Новиов, чији радови могу да се виде у Московском музеју савремене уметности. Изложба је приређена поводом 55. година од рођења уметника. Први пут тако потпуно је приказана историја његовог живота и стваралачког тргања. Сфера његових интересовања била је необично широка: он је сликао и бавио се графиком, стварао колаже и декорисао наступе рок-група, међу којима је један од најпопуларнијим музичких колектива СССР – група Кино.

Тимур Новиков био је уверен да уметност поседује јединствену способност да узвиси човека. У својим радовима уметник је елегентно синтетизовао тадиционалне и потпуно авангардне елементе. Њега су оптуживали за пропаганду масовне културе и хвалоспев кичу, али Новиков се смешкао и никога није слушао. Међу првима у СССР је почео да буди интересовње за актуалну уметност помоћу скандала и епатирања.

Његов живот је био кратак и драматичан – живео је свега 43 године. Новиков је једва напунио 25 када је постао лидер неформалне уметничке групе Нови уметници и формулисао принципе свог стваралаштва – идеју независности и добра. Са 30 већ је смислио и остварио серију Хоризонти сопствене теорије прекомпновања и знаковне перспективе.

Почетком 20. века футуристи су позивали да се анулира све класично, а Новиков је предложио да се ствара нова уметност из старе и назвао је то прекомпоновањем. Узимао је старе тканине, налазио у антикварницама Њујорка пачворк покриваче, а на петербуршким бувљим пијацама извезене атласне покриваче и користио их као поздаину за своје радове, стварајући тако рам класичним ремек-делима: античким скулптурама или репродукцијама Каравађа.

Велики утисак на Тимура Новикова је оставио сусрет са америчким теоретичарем, композитором и уметником Џоном Кејџом, који је 1988. допутовао у СССР. Захваљујући Кејџу са којим је уметник успео не само да поразговара у неформалној атмосфери, већ и да одржи заједничку уметничку акцију, Новиков се упознао са Робертом Раушенбергом, једним од титана америчке уметности који је такође извршио велики утицај на ставаралаштво уметника.

Достигнућа Тимура Новикова могу се набрајати бескрајно: он је правио уметничке групе и галерије, организовао на десетине изложби руских и страних уметника, издвао око сто књига, чланака и прокламација, развија о заједно са Новим композиторима музику техно и упознавао Русе са рејв-културом... Његова дела су излагана у великим светским музејима, познати историчар уметности Едвард Луси-Смит је укључио прилог о њему и Новим уметницима у своју монографију Уметнички правци после 1945.

Данас интересовање за уметност Новикова расте, и изложба у Московском музеју савремене уметности биће занимљива како познаваоцима актуалне уметности тако и онима који покушавају да се приближе овој привлачној појави, али не увек једноставној за разумевање.

Армен Апресјан,