Нове препреке пријему Русије у СТО

Пре свега неколико недеља чинило се да је питање о пријему наше земље у СТО решено. Москва је успешно завршила трајнwе преговоре са чланицама Организације и ушла у завршну етапу. Међутим, управо у овој етапи суочила се са опструкцијом низа земаља сви проблеми са којима су својевремено били решени. Реч је о Пољској, Финској и Грузији.
Варшава, на пример, условљава свој пристанак на ступање Русије у СТО укидањем ембарга на испоруке меса из Пољске. Ограничења на његов увоз у Русију била су уведена из санитарних разлога. Јер, пољски меснати производи били су неквалитетни, а за говедину је често издавано бивоље месо из трећих земаља. Финска по-везује ступање Русије у СТО са њеним одбијањем да повећа царине за извоз необрађене дрвне грађе. А Тбилиси инсистира на пооштравању контроле на руско-грузијској граници у секторима Абхазије и Јужне Осетије, самопрокламованих репуиблика на територији Грузије.

Јасно је да се СТО користи као инструменат за решавање билатералних проблема, што није прихватљиво. Али ствар није само у томе што 3 горе наведене земље терају Ру-сију на економске и политичке уступке. У питању су други циљеви, и други интереси – сматра руски експерт Александар Јаковљев.

«Ови догадјаји се, по мом мишљењу, налазе у оквиру једне идеје, једног тренда. Приближавају се избори у Русији. Долази до промене власти у низу европских земаља. Приближавају се и избори у САД. Наравно да се са тим у вези води доста озбиљна борба на различитим фронтовима. У Русији се у последње време бележи брзи темпо привредног развоја. Наша земља постаје све јача, све самосталнија у доношењу политичких и економских одлука. Наравно да се неке од ових одлука не свидјају нашим партнерима».

Отуда је и настојање да се на Русију изврши притисак. Нешто слично долази дсо изражаја и у ситуацији везаној за СТО. Али једва да је то перспективна политика. Руски лидер Владимир Путин је више пут говорио да Светска трговинска организација за нашу земљу није сама себи циљ. Чланство у њој треба, пре свега, да одговара националним интересима.