Повратак Александра Беноа

У Москви је отворена изложба „100 дела Александра Беноа“, једног од најзанимљивијих руских културних прегалаца прве половине ХХ века. У изложбеној сали галерије „Наши уметници“ представљена су дела из приватних колекција. Многи радови се први пут излажу.

Историјске околности су биле такве да је Александар Беноа данас познатији као сјајан критичар и историчар уметности, а његово уметничко стваралаштво је незаслужено заборављено. Изложба је позвана да промени ову ситуацију.

Директор галерије, аутор изложбе Наталија Курникова рекла је за „Глас Русије“:

- Имала сам среће да пронађем неколико изванредних радова Александра Беноа. И постало ми је јасно да је његово име као уметника унеколико девалвирало због мање значајних радова на тржишту, због тога што нема велике изложбе. Последња персонална ретроспективна изложба је била у Третјаковској галерији 1970. године. И од тада није било ниједног већег персоналног догађаја. Због тога су његове врлине као уметника потиснуте у други план. Тако се појавила мисао о томе да је време да се направи велика изложба како би се он рехабилитовао као један од најбољих уметника Сребрног века.

На изложби је представљено сто радова уметника из приватних колекција, многе од изложених слика су на музејском нивоу. У поставци се могу видети радови настали у периоду од 90-их година XIX века до 1951.г. Наталија Курникова објашњава:

Све теме које су занимале Александра Беноа представљене су на изложби. Има његових илустрација, пејзажа и много позоришних радова. Иако намерно нисмо стављали акценат на позоришне скице, јер је ова страна његовог стваралаштва најпознатија.

Врло је занимљива сала у којој су приказане слике посвећене Версају, које је уметник стварао у току целог живота: „Версај је место које је одиграло изузетно важну улогу у формирању уметника, у његовом виђењу уметности.“

Осим префињеног сликарства организатори изложбе су припремили праву сензацију у историји уметности. У посебној витрини истакнути су дневници Александра Беноа од 1925. до 1950. године, који су се дуго времена сматрали изгубљенима. По речима организатора изложбе ове јединствене документе су успели да довезу у Москву буквално десет дана пре отварања изложбе:

- Дневници засад нису прочитани, рукопис је веома компликован, све то треба дешифровати. Али, то је такво богатство којим се веома поносимо и драго нам је што смо то успели да вратимо у Русију. То је уникалан материјал.

Александар Беноа је одиграо огромну улогу у формирању руске историје уметности, његови критички чланци и приче о уметницима могу се сматрати еталоном. Преостало нам је да се наоружамо стрпљењем и да чекамо да буду дешифровани непознати записи Беноа и да се појави нова глава у историји руске уметности.

Армен Апресјан,