Апстрактна размишљања Александар Кедрина

Узбекистан – САД – Русија. Пут беспредметних слика Александра Кедрина ка московској публици био је дуг и компликован. Данас његова дела која високо цене најбољи уметници нонкомформисти могу да се виде у Москви. Име Александра Кедрина, сликара математичара, мајстора беспредметног сликарства, мало је познато руској публици. Александар Кедрин рођен је 1940. у Ташкенту. До 55. године живео је у Узбекистану, затим је емигрирао у Америку.

Дружио се са песницима 60-их Белом Ахмадулином и Андрејем Вознесенским. Његова дела заслужила су високу оцену скулптора Ернста Неизвесног, Ерика Булатова и других култних уметника. Сам Кедрин своје слике назива математиком која ствара универзалне формуле, помоћу којих може да се објасни свет који нас окружује, космос и све на свету.

Од младости будући уметник занимао се за беспредметну уметност, покушавајући да споји у свом стваралаштву разне уметничке традиције.

Академик архитектуре, колекционар Андреј Косински рекао је за Глас Русије:

- Упознали смо се 1966. у Ташкенту. Тако је испало да сам тамо провео 14 година и све то време смо се дружили. У уметничком животу Ташкента је била врло занимљива атмосфера: без обзира на то што је једини званични уметнички правац у СССР био соцреализам, ова званична уметност на необчан начин се саживљавала са сасвим различитим формама стваралаштва. Постојала је група уметника које ја називам земљорадницима. Они су у својој уметности полазили од земље, користили елементе традиционалне уметности. У такве уметнике могу да се уброје између осталог Александар Волков, чија изложба је недавно протекла у Лондону. Они су наравно мислили другачије са тачке гледишта званичне уметности, али нису одлазили у дисиденте. Александар Кедрин био је између ова два света.

Свет званичне уметности није привлачио младог уметника. Још као студент он је стално експериментисао, за шта је био искључен из две високе уметничке школе Ташкента за редом. Трећи институт је ипак завршио и почео да се бави керамиком. Андреј Косински се сећа:

- Имао је пећ у подруму, тамо је правио мале керамичке тањире. Из националне узбечке уметности узео је колорит. Постепено је стасао у уметника великог замаха. У његовом стваралаштву не виде се неки национални мотиви, не може се рећи да је то узбечки уметник или исламски. Али неки далеки одјеци могу да се осете.

1995. године Кедрин је са породицом морао да емигрира из Узбекистана. Од тада живи у Њујорку, где активно учествује у уметничком животу. Његове радове купују многи музеји, глаерије и колекционари. Кедрина позивају да представља САД на Бијеналу савремене уметности у Фиренци. 2012. године америчка телевизија снима о њему филм из серије Руске знаменитости у Америци, у којем су о ствралаштву мајстора говорили доајени савремене културе, између осталог његов друг Ернст Незивесни. Андреј Косински истиче:

- Сада је он врло болестан, скоро је слеп, ипак наставља да ради. Чак се хвали да му та полуслепоћа помаже да ствара. Она му дозвољава да не обраћа пажњу на детаље, већ да се концентрише на главно.

Нажалост, на московској изложби нису приказана главна монументална Кедринова дела. Али на јесен се планира издавање фундаменталне монографије о стваралаштву уметника поводом чијег објављивања ће бити организована велика изложба на којој ће публика моћи да се упозна са свим гранама стваралаштва Александра Кедрина.

Армен Апресјан,