Ганић призивао трагедију
Ејуп Ганић, потпредсједник ратног Предсједништва БиХ, одмах након експлозије на Маркалама, телефонира Јасушију Акашију, који је био изасланик генералног секретара УН, и тражи хитно бомбардовање српских положаја.
"Читала сам стенограм и са ове седнице Председништва БиХ, из које је јасно ко је призивао трагедију" - наводи Плавшићева и додаје:
"Имала сам, тј. дошла сам до више стенограма председничких седница и читала сам у Шевенингену, чекајући мој транспорт за Шведску. То је за мене била `бисер` литература, јер су ми сви учесници седница познати и то у таквој мери да знам када неко нешто каже - шта то има да значи".
Он пише да је тај "оријентални марифетлук" проучавала у времену када је била члан предратног Предсједништва БиХ.
"Шта могу да знају Роуз, Акаши, Овен и цела међународна? Јер, оно што се говори не носи предочено значење већ оно што се подразумева" - напомиње бивша предсједница РС.
"Памтим један догађај који ми је остао у лепом сећању и за мене је значајан. Мислим да је то било средином маја, када је дошао руски патријарх Алексиј у Београд и заједно са нашим патријархом Павлом посетио РС. За њихов дочек била сам ја задужена и сачекала сам их на прелазу Каракај код Зворника.
Дуга колона возила ишла је према Палама где су се срели са председником Караџићем а онда смо кренули према Сарајеву, у команду Руског батаљона који је био смештен на Грбавици, делу Сарајева који је био под нашом контролом" - наводи Плавшићева.
Дан је био диван а сви Срби са Грбавице дошли су да поздраве два драга госта. Спонтана радост и срдачност била је присутна је на свим лицима, али и срећа што ће преживјети један дан без граната (таква је била наредба - оп. аутора).
"А ту, на Грбавици, неколико метара од мог стана из којег сам побегла 22. маја 1002. и који је касније гранатиран, Руска православна црква о свом трошку ће градити православну цркву.
Два патријарха су дошла да освештају земљиште на којем је постављен дрвени крст висине три метра. Људи су у реду дисциплиновано прилазили да их патријарси благосиљају.
А ја сам замишљала како ћу се после рата вратити у Сарајево. Чувала сам дуго, дуго, кључеве и присећала се негде прочитане приче о протеривању Сефарда из Шпаније. Мислим да је то било у 15. веку. Расули су се по свету али су чували кључеве својих кућа у Шпанији и предавали их новим генерацијама у нади да ће се једном неко вратити" - пише Плавшићева и додаје:
"Од свега тога не би ништа. Кључеве сам бацила. Нема повратка у Сарајево. Ни црква се није изградила јер је цело Сарајево Дејтонским споразумом припало Федерацији. Само се џамије граде".
Од свега, наводи она, "ту су само старачке године које проводи у затвору Хинсеберг, сећајући се минулих догађаја".
- Извор
- СРНА
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
