Најновији беспилотни комплекси стижу у копнене трупе Русије

Копнене трупе Руске Федерације до краја године добиће у наоружању партију беспилотних комплекса Елерон-3СВ компаније Еникс. Осим копнене војске, пет до седам сличних комплекса ће добити Унутрашње јединице МУП-а и друге безбедносне структуре.

Тренутно неколико беспилотних комплекса већ се успешно користи у руским безбедносним ресорима. Најшире је представљена такозвана мини-класа беспилотних летелица, истиче експерт у области беспилотних система Денис Федутинов.

- Ови си системи блиског домета – од 5 до 25 километара. Највећи уређаји су упоредиви по размерама са авиомоделима. Али при томе то су прилично озбиљни системи који осигуравају преношење видео снимака и форографија у режиму реалног времена, осигуравају такозвано извиђање иза брда, у истој тој блиској зони. Такви уређаји омогућавају одредима најнижег нивоа да добијају оперативне обавештајне информације и да буду независни од средстава ваздухопловног извиђања вишег нивоа.

У Русији постоји неколико десетина компанија које разрађују и производе системе мини-класе. Међу најпознатијим су казански Еникс са системима Елерон, ижевска Зала са сисемима Среткоза и Ласточка. Као и компанија СТЦ из Санкт-Петербурга, која производи системе породице Орлан. Говори Денис Федутинов.

- Системи Елерон и Орлан прошли су државна испитивања линијом Министарства одбране Русије, које је изразило неке примедбе, после чега су летелице биле дорађене. Сматрам да у скорије време треба очекивати наруџбине ових система од стране Министарства одбране.

Потреба за беспилотним комплексима нагло расте. Данас је ситуација таква да је руским оружаним снагама и различитим безбедносним ресорима потребан широки асортиман беспилотних летелица, истиче главни уредник листа Взљот Андреј Фомин:

- Осим лаких и средњих летелица, постоји прилично озбиљна потреба за тешким летелицама, масе од неколико до десетак тона, па чак и више, које у страним земљама пролазе тренутно сасвим озбиљна испитивања. У Русији се такве разраде воде. И није далеко дан када ће се ове летелице подићи у ваздух и могу да буду примљене у наоружање. Пошто искуство оружаних конфликата у којима су учествовале стране земље, сведочи да се улога борбених беспилотних летелица само увећава. И оне имају можда далеку, али сигурну будућност.

Војску посебно занима примена беспилотних летелица за наношење јуршних удара на живу силу и технику противника. Пројекти стварања летелица са ударним функцијама реализују се у таквим земљама као што су Израел, Кина, Индија. У Русији се праве уређаји блиски светским аналозима. На пример, тешки ударни комплекс Дозор-600 компаније транзас по својим тактичко-техничким карактеристикама не заостаје за америчким дроном Предатор.

Олег Нехај,

Што се тиче комплекса Елерон, они постају све познатији. Фирма Еникс заједно са Рособоронекспортом успешно их пласира на светском тржишту.