Стазама Радована за седам евра

Месецима унапред распродата тура за стране туристе, током које се дегустира омиљена храна и пиће хашког оптуженика, иде трасом аутобуса 73, обухвата обилазак стана Драган Дабића и зграде Специјалног суда

Туром „Поп арт Радован”, која је посвећена лажном идентитету Радована Караџића, до сада је прошло више од 150 туриста из иностранства који су жељни да виде места на којима се скривао један од најтраженијих хашких оптуженика који је под окриљем лажног идентитета др Драгана Дабића неколико година живео у српској престоници.

Разгледање почиње од Трга Републике у Београду, на коме су се протеклог месеца одржавале демонстрације против хапшења Караџића, потом се иде до Улице Јурија Гагарина 267, у којој је живео Радован Караџић, а потом и до ресторана где може да се проба вино у коме је Караџић годинама уживао, као и да се разгледају гусле на којима је он свирао. Након обиласка пекаре, у којој је Караџић куповао питу кромпирушу, туристи одлазе у Земун у палачинкарницу у којој могу да пробају „палачинку Радован Караџић” која је пуњена нутелом или еурокремом, индијским орахом и брусницом и стаје 150 динара. Она је, наравно, издвојена из менија и истакнута као специјална понуда. Сити и напојени туристи даље се возе трасом аутобуса 73 и заустављају на аутобуској станици на којој је ухапшен најтраженији хашки оптуженик, а тура се завршава посетом Специјалном суду, последњој српској „адреси” Радована Караџића.

Тања Богданов, директор и власник туристичке агенције „Векол” која је осмислила овај обилазак, каже да је тура „Поп арт Радован” настала захваљујући интересовању страних туриста.

– Чињеница је да је Србија последњих десет година најпознатија по – ратним злочинцима и политичким диктаторима. Због тога постоји велико интересовање туриста за куће у којима су живели Слободан Милошевић, Тито, Аркан и Радован Караџић. Кућа Жељка Ражнатовића посебно је занимљива туристима из Словеније где је Цеца Ражнатовић одавно постала фолк икона, тако да многи туристи инсистирају да виде кућу у којој живи Арканова удовица и да успут посете и – Маракану – каже Тања Богданов.

Она додаје да страни туристи показују посебно интересовање за објекте разрушене у бомбардовању НАТО-а – нарочито Кинези „који бомбардовање кинеске амбасаде сматрају нападом на своју земљу” и инсистирају на детаљима ратног пролећа 1999. године.

О великом интересовању страних туриста за туру „Поп арт Радован” довољно говори податак да генерални менаџер телевизијског канала „Национална географија” Дијего Буњел тренутно у Србији снима репортажу о овој тури, а Тања Богданов каже да је ова тура, која стаје између пет и седам евра у динарској противвредности, распродата месецима унапред.

Михајло Томић, представник „Оскар турса”, агенције која организује долазак странаца у Београд, каже да већину туриста изузетно занима посета Кући цвећа и вожња Титовим „плавим возом”. Због тога „плави воз” саобраћа од пристаништа, где се туристи укрцавају са бродова којима долазе у Београд, до Топчидера, а у њему мали пионири за туристе организују пригодан културно-уметнички програм.

О великом интересовању за такозвани ратни туризам сведоче и вести из суседних земаља – једна туристичка агенција из Вуковара годинама организује туру названу „Путеви бранитеља”, у којој посетиоцима показују подручја погођена ратом. Тура започиње посетом реконструисаној ратној болници, где се сада налазе лутке направљене по узору на особе које су током рата ту налазиле једино уточиште, а неки од туристичких водича су – бивши бранитељи Републике Хрватске.

Иако се они богатији „ратни туристи” углавном одлучују за посету ратиштима на Блиском истоку, прича о рату у Босни и Херцеговини, такође, постала је туристичка атракција. Зијад Јусуфовић, родоначелник крвавог туризма, како га називају новинари и туристичке колеге, на улицама Сарајева објашњава туристима из целог света како су Сарајлије копале тунел кроз кућу породице Коларев, који води испод аеродромске писте, не би ли дошле до воде, хране, лекова у граду под опсадом. Поред посете Сребреници, где туристи имају прилике да ходају по месту где су не тако давно лежала тела убијених муслимана, популарна је и посета муџахединима. Зијад Јусуфовић каже да просечан Американац „тешко одолева могућности да разговара са муџахединима и да из тога изађе остане жив и здрав”.