Савез логораша РС- провјерити податке о Шевалу Башићу

Савез логораша Републике Српске /РС/ упутио је данас отворено писмо предсједнику Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ Милораду Новковићу, од којег очекује да предузме "све што је у његовој моћи како би се провјерили подаци о ратним /не/дјелима" актуелног кантоналног тужиоца из Тузле Шевала Башића, до којих је дошла ова организација.

У писму упућеном Новковићу, Савез логораша РС подсјећа да је Башић од 1992. до 1996. године био начелник Центра јавне безбједности Живинице.

Према подацима ове организације, на једном од контролних пунктова постављених почетком рата на подручју Тузле у мају 1992. године заустављен је Стојан Стојановић из Шековића, који је затим, након што се позвао на познанство са Башићем, спроведен у његову канцеларију у ЦЈБ Живинице.

У писму се наводи да је Башић Стојановића тада почео физички да малтретира ударајући га рукама и ногама, а након извјесног времена Стојановић је у бесвјесном стању изнесен из канцеларије и од тада му се званично губи сваки траг.

Савез логораша РС истиче да о овом случају могу посвједочити, између осталих, Енес Груда из Живиница и извјесни Мирко Јовић настањен у Каракају, "на чијим рукама је Стојановић издахнуо".

У писму се наводи да ова два свједока могу потврдити да је Стојановићево тијело са моста у ријеку Спречу у мјесту Суха бацио Фуад Ћуловић, а након неколико дана овај леш је пронашао рибар Фикрет Ћуловић низводно од моста, о чему је обавијестио Кризни штаб из ЦЈБ Живинице.

"На лице мјеста изашао је рођени брат Шевала Башића, Џевдет, као и екипа за увиђај која се потрудила да заташка цијелу ствар", наводи се у писму и додаје да је дежурни у ЦЈБ Живинице Мехо Рахимић овај случај завео у службену евиденцију, али је на интервенцију начелника Башића морао да га се ријеши.

Савез логораша РС додаје, да је током 1996. године тадашња Војна служба безбједности Другог тузланског корпуса проводила истрагу о овом случају, али је цијела ствар заташкана и Башић је касније именован на мјесто тужиоца у Основном тужилаштву у Живиницама, а 2004. године нашао се на мјесту тужиоца Кантоналног тужилаштва у Тузли.

"Тијело Стојана Стојановића је, према неким тврдњама, сахрањено на обали језера Модрац у рејону Сухе и Шерића и до данас није пронађено", истиче се у писму.

У писму се подсјећа да је Окружно тужилаштво у Тузли 2000. године спроводило истрагу којом су руководили истражни судија Фикрета Вранковина и тужилац Алма Џаферовић, али ни након саслушања више свједока против Башића нису предузете законом предвиђене мјере.

Савез логораша РС сматра да Башић, осим случаја Стојана Стојановића, може дати и више података о убиствима цивила на подручју општине Живинице, између осталих Миће Ристића, Чеде Јовановића, Љепосаве Стојановић и њеног сина Здравка из села Брнојевићи, те Даше Ристића и Томе Бошковића из села Которница.

"Сви убијени су сахрањени на православном гробљу у Брнојевићима, а истрага о овим убиствима никада није покренута нити је за то било ко одговарао", закључује се на крају писма.