Русија и Кина уче да ратују заједно

Нова руско-кинеска војна вежба која ће бити одржана у Јапанском мору и на полигону Чебаркуљ (Јужни Урал) представљаће још један у низу корака у припреми руских и кинеских оружаних снага за стварну борбену међусобну помоћ.

Још у току руско-кинеске обуке у Жутом мору 2012. године увежбавана су питања као што је заједничка борба против подморница и заједничко одбијање напада из ваздуха.

На обуку „Морска помоћ-2013“ Кина ће упутити 6 великих борбених бродова, укључујући 4 разарача и 2 фрегате, као и један брод за снабдевање. У састав кинеске јединице улази разарач „Шењјан“ по пројекту 051С, опремљен моћним зенитним ракетним комплексом С-300ФМ руске производње, као и фрегате по пројекту 054А. Може се претпоставити да ће у току нове обуке још већа пажња бити посвећена аспектима високе технологије за вођење рата на мору као што су противваздушна и противподморничка одбрана. Заједничка обука ће бити посебно корисна за кинеску флоту која је пре свега неколико година добила приступ савременим бродским радиолокационим станицама, системима ПВО и неким другим врстама наоружања. Међутим, тешко да ће моћи да се говори о могућностима заједничких војних дејстава на мору у скорије време.

С друге стране, копнена обука „Мирна мисија“, која се сваке године спроводи у оквиру ШОС, усмерена је на припрему за заједничка дејства у случају дестабилизације већих размера у региону Централне Азије. Данас се припрема за такав негативни сценарио чини изузетно актуелном. Приближава се 2014. година, кад ће САД и НАТО нагло смањити своје присуство у Авганистану. Независно од авганистанске ситуације, постоји велики ризик од дестабилизације ситуације у Киргистану, који већ сад балансира на ивици распада на север и југ. Узбекистан се такође може наћи на ивици кризе у случају да његов председник Ислам Каримов почне да губи контролу над ситуацијом.

Обука која се одржава у Чебаркуљу обично претпоставља увежбавање активности на разбијању великих бандитских формација од стране копнене војске и РВ земаља учесница. Међутим, ако се обрати пажња на састав наоружања које ће бити укључено у обуку, може се доћи до закључка да је у питању припрема за потпуни локални рат на копну.

Дестабилизација већих размера у Централној Азији у овој деценији чини се неизбежном. Од земаља у региону само Казахстан показује стабилност и успешан развој, али бројно стање његове војске није веће од 50.000 људи, док су површина територије и дужина границе огромни. У случају одређеног сценарија обављање заједничке руско-кинеске војне операције у Централној Азији може представљати јединствени излаз.

Русија и Кина нису успеле да одиграју запажену улогу у регулисању ситуације у киргистанском граду Ошу, где је 2010. године дошло до крвавих међуетничких сукоба. Доношење одлуке о заједничкој војној операцији представљаће моменат преокрета у политичкој историји Русије и Кине. За руководиоце који ће морати да донесу ову одлуку она ће значити већу одговорност и велики политички ризик. Бојазни због неповратности политичке одлуке ће вероватно представљати већу пепреку на путу заједничких дејстава од било којих војно-техничких потешкоћа.

Василиј Кашин,