Крај цјеловите Грузије

Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, изјавио је у Њујорку да су сви разговори о територијалној цјеловитости Грузије, послије њене агресије на Јужну Осетију, постали бесмислени.

- Бомбардовање уснулог Ћинвалија и убиство цивила и мировњака означили су крај територијалне цјеловитости Грузије - рекао је министар Лавров у суботу увече са говорнице 63. засједања Генералне скупштине Уједињених нација, пренијели су руски медији.

Лавров је такође истакао да је у таквој ситуацији руско признање независности Јужне Осетије и Абхазије постало једина мјера за безбједност и преживљавање народа двије отцијепљене грузијске аутономије.

Шеф руске дипломатије је указао на искуство шовинистичког односа према народима Јужне Осетије и Абхазије, почев од грузијског предсједника, Звијада Гамсахурдије, који је 1991. под паролом "Грузија Грузинима" тражио депортацију Осетија у Русији и укинуо аутономни статус те двије аутономије, а потом покренуо рат против њих.

За садашње руководство Грузије, Лавров је рекао да је досљедно спроводило линију подривања мировних и преговарачких механизама и стално провоцирало, почевши нови крвави рат у ноћи 8. августа.

Русија је, рекао је Лавров, помогла Јужној Осетији да одбије агресију, испунила властити дуг према заштити својих држављана и испуњавање обавеза миротворца.

- Сада је то питање затворено. Будућност народа Абхазије и Јужне Осетије поуздано је заштићена споразумима Москве са Сухумијем и Ћинвалијем - рекао је Лавров.

По руском министру, стање око отцијепљених грузијских аутономија треба коначно да буде стабилизовано реализацијом договора руског и француског предсједника Дмитрија Медведева и Николе Саркозија.

Шеф руске дипломатије је рекао су догађаји из августа на Кавказу још једном натјерали на размишљање о одговорности за поштено извјештавање о догађајима.

Позивајући УН да предузму мјере за спречавање коришћења медија ради пропагирања рата и нетрпељивости, Лавров је рекао да искривљавање стварности компликује међународне напоре за рјешавање конфликата и криза и обнавља најгору праксу из епохе хладног рата.

Шеф руске дипломатије је, такође, позвао на анализу кавкаске кризе с тачке гледишта њених посљедица по регион и цијелу међународну заједницу.

- Постојећа архитектура безбједности у Европи није издржала искушења посљедњих догађаја - указао је Лавров, додајући да су покушаји да се та архитектура потчини законима униполарности довели до тога да није била у стању да заустави агресора и да му онемогући испоруку офанзивног оружја.

Не треба допуштати покушаје рјешавања конфликтних ситуација раскидањем међународних споразума и нелегалне примјене силе, јер се ризикује ланчана реакција, рекао је он.

Лавров је казао и да се не треба апстрактно позивати на одговорност заштите, а бунити се када се тај принцип примијени у пракси у строгој сагласности с чланом 51 Повеље УН и другим нормама међународног права.