У случају Сноудена појавиле се „патке“

Део глобалног система електронске шпијунаже САД налази се у Москви. Вест, уз позивање на информацију Едварда Сноудена о томе да се један од сервера америчког сисема за праћење XKeycore можда налази у америчој амбасади у Русији, уздрмала је медије. Ипак експерти нису склони да узимају за озбиљно ову сензационалну вест. Своје сумње су изнели у разговору за Глас Русије.

Потпуни рад обавештајне службе немогућ је без коришћења амбасаде сопствене државе у појединој земљи. Страна дипломатска представништва увек су мал те не кључни елемент читавог система шпијунаже против државе у којој се налазе. То је и уточиште за одбеглог, и поуздани чвор везе обавештајца са центром. Коначно, то је сигурно покриће, чак ако је шпијун ухваћен на делу, статус дипломате ће га сачувати од затвора. Са друге стране, зашто сркивати у амбасади систем електронске шпијунаже ако савремене техничке могућности дозвољавају да се он организује било где, у недоумици је интернет-експерт, генерални директор компаније за разраду сајтова Стратег Јекатерина Аксјонова.

- Мени се чини да није обавезно да се он постави у амбасади, зато што савремена инфраструктура дозвољава да се успостави и заштићени канал и добар приступ серверу, и довољан ниво опште заштите на мање очигледном и сумњивом месту. Коју су управо одлуку донели за размештање тог сервера, не зна се. Како ми се чини, могуће је наћи неко мање праволинијско решење питања.

Међутим директор за развој бизниса компаније Гротек Александар Власов није склон да придаје велики значај овој вести. По мишљењу експерта, треба поклонити већу пажњу реалнијим проблемима.

- Или је господин Сноуден већ почео да диже себи цену, или су новинари то интерпретирали неправилно. То да се информациони простор на руском посматра, то је истина, а што се тиче сервера, то није повод који треба разматрати. Ту се треба пре позабавишти питањем да ли Русија има план супротстављања државној и индустријској шпијунажи? Да ли је Русија спремна за сајберрат који може да се разбукта? Како су заштићени критично важни објекти инфраструктуре, државни информациони системи? По мени, то су најважнија питања која треба разматрати међу професионалцима, а не ове патке.

Своје сумње Александар Власов поткрепљује тиме што без обзира на све предострожности успоставити систем шпијунаже у отвореном сегменту Интренета данас је једноставно немогуће.

- Ако то није транзитни пункт, он не може да остане непримећен. Мислим да физичког сервера као таквог нема. То су виртуални сервери, неки сакупљачи информација које се ту нагомилавају и распоређују у велику базу података. Ако говоримо о изласку у општедоступни сегмент Интернета, тешко да је могуће не оставити трагове. Трагова ће бити.

Ипак ако постојање сервера система за сајбер шпијунажу у америчкој амбасади у Москви експерти не примају за озбиљно, саму чињеницу електронске шпијунаже на територији Русије они не поричу сасвим. Како је истакла Јекатерина Аксјонова, она жалосна и несигурна оправдања своје делатности од стране америчких специјалних служби која су узбунила чак саме Американце не остављају у то никакве сумње.

Григориј Миљенин,