Да ли је на Космету дозвољено некажњено убијати српску децу?

У Гораждевцу, највећем србском селу у Метохији, данас се навршава тужна годишњица када је пре тачно десет година извршен масакр над тамошњом децом. Тада су рафалном паљбом по купачима на реци Бистрици убијена двојица, а тешко рањена четири дечака. Међутим, оно што је можда још трагичније од самог злочина, то је чињеница да Еулекс никада није пронашао убице, а његова неуспешна истрага је пре две године и званично затворена.

Подсетимо, портпарол Еулекса је тим поводом изјавио да њихови истражитељи нису успели да дођу ни до каквих сазнања о злочину над србском децом у Гораждевцу, па је зато њихов тужилац одлучио да службено затвори истрагу.

Наиме, тужитељка Еулекса је породицама убијене и рањене деце послала допис пре две године, у коме их је обавестила да су обустављене кривичне пријаве којима се за тај злочин терете непозната лица за кривично дело тешког убиства, зато што по њеним речима „у датим околностима није могуће наставити гоњење“ јер током истраге нису идентификовани осумњичени.

Међутим, изјаве родитеља настрадале српске деце показују да такво стање баш и не одговара истини, с обзиром да они још одавно тврде да се добро зна ко је пуцао, и штавише, они су истражним органима Еулекса рекли чак и имена потенцијалних убица из села Ћушка, те су појаснили да се ради о родном месту Агима Чекуа.

А да ствар буде још бизарнија и увредљивија за породице жртава, Еулексова тужитељка им је у разговору објаснила да немају право жалбе на затварање истраге, али да они сами могу наставити гоњење убица.

Иначе, исто мишљење као и родитељи убијених, има и председник Комисије Владе Србије за нестала лица, који је недавно изјавио да је „очигледно да све истраге воде ка онима који су сада у врху косовске власти“, а за међународну заједницу и институције у Приштини је рекао да су „непроцесуирањем одговорних за киднаповање и убиства Срба на Космету послали јасну поруку да се злочини над Србима толеришу“, те додао да је некажњавање одговорних „велика мрља на мандату међународне заједнице и привремених институција у Приштини“.

Међутим, иако Мисија владавине права Европске уније на Косову, како гласи пуни назив за Еулекс, није расветлила нити једно од хиљаду убистава Срба откако је НАТО дошао у јужну српску покрајину, сарадња са њом се наставља као да је све у најбољем реду, па смо тако управо јуче могли да прочитамо вест да је Београд оверио копије оригиналних матичних књига и преко представника тог истог Еулекса, предао их Агенцији за регистрацију грађана Косова, чиме се посредно само још више заокружује косовска самопроглашена независност.

Према томе, мало је вероватно да ће било ко поставити питање решавања бројних злочина над Србима, попут оног из Гораждевца, као било какав услов за даљу сарадњу са представницима међународне заједнице. И зато србским званичницима једино преостаје да присуствују парастосима за убијене, иако и то представља својеврсни помак, с обзиром да ранијих година чак ни то није био случај на годишњицама масакра у Гораждевцу.