Русија припремила „петербушки план“ за Г-20

У четвртак у Санкт-Петербургу отвара се самит Велике двадесеторице. Његов резултат треба да буде колективно решње за заједничке проблеме – прихватање такозваног петербуршког плана развоја међународне економије. У њему Русија предлаже да се изврши права револуција у међународном пореском систему: да се направи размена података међу земљама Г-20 аутоматском и мултилатералном.

Петербушки план је резултат рада специјалне експертске групе финансијске двадесеторице, у коју улазе ресорни министри земаља чланица. Укупно шефовима држава предстоји да на маргинама самита размене мишљења и дају налоге отприлике у 14-16 праваца, говори заменик директора Центра за развој Високе школе економије Валериј Миронов.

- У саставу петербуршког плана развоја економије истичу се тачке везане за напредак међународне економије, побољшање инвестиционе климе, развој међународне трговине и отвореност националних економија, за отварање нових радних места. И како истиче руска трана, врло велики значај ће имати разматрање перспектива развоја пореског ситема са тачке гледишта регулисања офшор делатности и спречавања утаје пореза.

Сада размена пореских података одвија се према билатералним споразумима. Само у Русији склопљено је око 80 оваквих докумената са земљама партнерима. Неопходно је поједноставити ову сложену схему и учинити је мултилатералном. Као варијанта је да се дозволи пореским органима да добиају информације о финансијској делатности човека или компаније у атоматском режиму, према унапред познатим правилима. Тачније да се поставе нови принципи развоја пореског ситема у читавом свету. То још нико није радио у последњих сто година. Међутим такав корак ће омогућити ефикаснију борбу против неплаћања пореза, а то значи да ће попунити буџет новим примањима. Офшор зоне су болно питање за све чанове Двадесеторице, подвлачи директор Економског института РАН Руслан Гринберг.

- Руски прилаз је врло позитиван. Посебно повезан са деофшоризацијом светске економије. Обично се сматра да се велике компаније скривају од пореза и изводе своја средства у офшор зоне у вредности упоредивој са светским бруто производом. То је негде 60-65 трилона долара. И овде је важна заједничка заинтересованост за деофшоризацију.

Тема тражења нових извора за стимулацију економског раста може да буде горућа. Фактички земљама Двадесеторице се предлаже да се боре за 90 трилиона долара, које бизнис за сада одбија да улаже у економије својих држава. Реч је о средствима институционалних инвеститора – небанкарских организација, пензионих фондова и осигуравајући компанија. Али како би се заинтересовали инвеститори, треба гарантовати поуданост и исплативост таквих инвестиција.

Татјана Голованова,