Татјана Иванова: Уморили смо се да слушамо немачку химну

На Олимпијским играма у Сочију у санкању главне наде руских грађана везане су за Алберта Демченка и Татјану Иванову, као и за нову олимпијску дисциплину – екипну трку, где ће са великом вероватноћом Алберт и Татјана наступити заједно, у једној од посада двоседа.

Алберт Демченко је освојио сребро на Олимпијади 2006. у Торину. Он је понос руског спорта. Упорно иде ка свом циљу, олимпијском злату. Али ако ћемо бити објективни, шансе за победу у Сочију за лидера женске екипе Татјану Иванову су веће. Татјана је трострука шампионка Европе. Прво злато је неочекивано за многе освојила још 2010. То је био први овакав успех руских санкашица од 1974. године, када је шампионка Европе била Вера Зозуља, касније шампионка Олимпијаде у Лејк-Плесиду 1980. На европском првенству 2012. године Татјана Иванова је узела још две златне медаље, победивши у појединачном пласману и екипној трци. Скептици кажу: на тим шампионатима Европе није било лидера светског санкања Немице Татјане Хуфнер, Натали Гајзеберг и Анке Вишњовске. Мада исте те 2012. године Иванова је освојила две сребрне медаље на светском првенству и Алтенбергу и десило се то већ у појединачној борби са главним супарницама.

Појавом стазе за санкање и боб у Русији, која одговара највишим међународним захтевима, као и специјалне стазе за увежбавање старта у Парамонову, резултати руских санкаша су почели да расту. Сада величанствена стаза постоји и у Сочију. Ако је раније основна база репрезентације Русије у санкању била летонска Сигулда, ове године репрезентација ради углавном у Сочију и подмосковском Парамонову. Репрезентација има своје тајне, што не чуди у олимпијској години.

- Променили смо тренера. Манди (Мартин Хилибрант) је прешао само у на стартну припрему. Сада смо почели да тренирамо под руководством Сергеја Чудинова.

Татјана Иванова је потомак санкаша. Њена мама се професионално бавила овим видом спорта, отац је тренер омладинске репрезентације Русије. Без обзира на такав родослов, Татјана није одмах села на санке, прво је било скијање.

- Прво сам се бавила скијањем од 5 до 12 година, затим сам прешла на санкање. Код нас су тада скијашки тренери отишли на такмичења. Тако је испало да сам дошла да пробам и остала. А сада су скијање и сноуборд мој хоби.

Посебну радост Татјана Иванова осећа после успешног наступа у екипним тркама, када овај успех може да подели са друговима из руске репрезентације. По правилу, командне трке завршавају такмичења и тренери стављају у њих оне спортисте који су најбоље наступили. Татјана Иванова је спремна да стартује са било којим партнером, али најбоље се осећа са Албертом Демченком и двојцем Владислав Јужаков – Владимир Махнутин. Јер они су родом из истог града Чусовог Пермске покрајине и разумеју једни друге без речи.

Сергеј Румјанцев,