Сто година истраживања Винче

Навршило се 100 година од почетка истраживања Винче, нашег најрепрезентативнијег археолошког локалитета. То је повод да се, наредних месец и по дана, Београђани и гости Београда, у Галерију САНУ упознају се са предметима, начином живота и енергијом коју је локалитет пружио култури Балкана и култури Европе.

"Када је 1906. године проф. Милоје Васић, посредством свог пријатеља геолога Јована Жујовића први пут видео предмете са Винче одмах је био начисто да је реч о веома значајном локалитету. Ипак, требале су пуне две године да 1908. почне са систематским истраживањима", каже за РТС Онлајн , професор Ненад Тасић, који се последњих десет година посветио истраживању Винче.

Он подсећа да је Васић у почетку Винчу сматрао грчком колoнонијом, пошто у ближем видокругу није имао ниједан неолитски локалитет, и пошто су предемети које је тамо пронашо били "тако квалитетно израђени да су подсећали на савремене предмете или тада савремену руралну архитектуру".

Касније када се за Винчу заинтерсовала комплетна светска археологија и Васићу и свеукупној науци постало је јасно да је то много оригиналнији, старији и значајнији локалитет него какво грчко трговачко насеље.

Ратови, прво балкански, па Први светски рат, у коме је страдала и комплетна до тада прикупљена збирка из Винче, нису дозволили да се о њој проговори на прави начин.

Тек 1924. године Милоје Васић се поново враћа на Винчу.

Тада постаје јасно да је уз саму обалу Дунава, двадесетак километара од центра Београда, смештено једно од моћнијих насеља неолита Европе и да је на простору димензија 100 пута 400 метара у пуном сагласју са природом и са собом у периоду од најмање 1000 година живело преко 30 генарација, оставивши иза себе 10 метара дебео слој састављен од темеља кућа, керамике и остатака светилишта.

Оставили су и доказе о припитомљавању животиња, култивисању биљака, развијеном риболову, трговини, готово савршеном занатству, култу везаном за жену, плодност, огњиште и породицу и културном утицају, који се мерио стотинама година а у географским одредницама, обухватао подручје од централне Мађарске до Македоније и од Трансилваније до Средње Босне.

Рекавши да први пут ради под готово узорним условима за истраживање, професор Ненад Тасић, је упозорио на заштиту локалитета, који је на таквом месту да је перманенто изложен речној ерозији, и свакодневном спирању по пар кубика земље пуних најдрагоценијег археолошког материјала.

Он је упозорио да је захват на заштити локалитета исто тао приоритетатан као и истраживање и апеловао на општину Гроцка, град Београд и Министраство културе Србије да помогне у решавању тог у суштини баналног промлема, који се може подвести под катастраско- власничке односе и расељавање неколико породица са самог локалитета.

Професор Тасић је за РТС открио и идеју, која је у шали названа "тотал-ретро" и која би најпростије казано покушала да реконструше винчанску музику. Њу би носили: Рамбо Амадеус, Ивана Комадина, Нанад Јелић и сам Тасић.

То, како каже, професор Тасић, никако не би била некаква озвиљна наука, него покушај да се на локалитет привуче што већи број људи, приушти им се "неолитска журка" и тиме популарише локалитет.

Но, прилика за популаризацију Винче биће и репрезентативна изложба у Галерији САНУ, на којој ће посетиоци сем више од двеста педест експоната имати прилку да виде и доживе, реконструкцију винчанске куће у изведби недавно преминулог сценофграфа Александра Гаврика, документарене филмове и видео радове, 3D реконструкцију начина живота ондашњих људи али друге музелошке новине, први пут урађене од стране наших људи а неке и први пут виђене на нашим просторима.

Изложбу "Винча, праисторијска метропола" организовали су: САНУ, Народни музеј у Београду, Музеј града Београда и Филозофски факултет.