Увезена калдрма, а Црна Гора од камена

У реконструкцију Његошеве улице, од Булевара светог Петра Цетињског па до Вучедолске уложена су велика средства. Уређење је Подгорицу коштало око милион еура. Није се штедјело, па је тротоар поплочан истим разнобојним гранитним плочама типа "росо порињо" из увоза, које су коришћене приликом изградње Трга Републике, а постављен је и квалитетан мобилијар.
Ипак, чини се да папрено скупо егзотично зеленило и ултрамодерни хромирани стубови расвјете одударају од "старинске" грубе калдрме која је постављена на централном дијелу улице. Са каменим коцкама неће се стати на овој дионици, него ће калдрмисање, како је раније казао Радомир Калезић, директор фирме "Градња промет", која је извођач радова, бити настављено све до спајања са Булеваром Ивана Црнојевића.
Тако је одлучено, иако је, сматрају грађани расположени за коментар уређења центра града, било идеалнијих рјешења, јер требало је водити рачуна о припадницама љепшег пола, посебно онима које воле високе потпетице. Тротоар је раван и предвиђен је за пјешаке, али дама која пожели да пређе улицу ходајући по калдрми на високим потпетицама, мора добро да пази, каже Амела Вишњић.
- Прије неки дана сам оштетила нове ципеле са високим потпетицама ходајући по овој калдрми, па ћу се држати тротоара јер је равнији и бољи за ходање - изјавила је Вишњићева.
Њена суграђанка Драгана Петровић, такође, сматра да је калдрмисање можда требало изоставити.
- Није лоше. Улица лијепо изгледа, али на калдрму не бих стајала у штиклама. Боље би било да су и на централном дијелу исте плоче као на тротоару, али тако је како је - каже Петровић.
Као стакло углачана калдрма сада је ријеткост у модерним градовима. Остављена је као успомена на прошлост, у историјским језгрима са редовима задужбина и других здања са готово обавезним рељефима и скулптурама украшеним барокним фасадама којих, нажалост, у Његошевој улици нема. Да је калдрмисање Његошеве "промашај" сматра архитекта Андрија Маркуш.
- Примјена калдрме је имитација неких великих центара гдје је клима другачија, односно гдје има снијега, а обично се користи на улицама које имају велики нагиб. Желимо да личимо на Београд, гдје су велики мразеви и поледице, мада сматрам да и тамо калдрма није неопходна - објаснио је Маркуш.
Архитекта одобрава примјену камена, али каже да је требало користити домаћи умјесто увозног и сматра да ће се између коцки калдрме накупљати нечистоћа.
- Наравно, ако је неко хтио камен, требало је користити аутентичан, са овога простора, а не из увоза. То није наш камен. Црна Гора је пуна камена, и није било никакве потребе за увозним. Морам да напоменем, да је познато да, ако су елементи мали, има много фуга у којима се накупља нечистоћа, па су то требале да буду веће плоче - сматра Маркуш.
Он каже да се стручно рјешење реконструкције ове улице могло још унаприједити.
- Сматрам да се у Његошевој није добило сразмјерно инвестицији. У улици су постављене двије врсте баријера, и то у два реда, са два низа. Два реда масивних стубова за расвјету и два реда стабала су непотребне запреке. Расвјета је могла бити ријешена на други начин, као на примјер са фасада. Ми желимо да створимо савремено на стари начин, и то неуспјешно, а може се рећи да то што је урађено приликом реконструкције Његошеве представља својеврсну наиву - закључио је архитекта.

"За" и "против" магнолија

Дрворед платана који су красили Његошеву посјечен је јер је њихово корјење штетило канализацију. Умјесто њих су посађене егзотичне и скупе магнолије. Маркуш сматра да за стаблима која су једном била посјечена више није било потребе.
- Што се дрвореда тиче, њиме се демонстрира нека брига према зеленилу, а у овом случају, сјеча једних и садња других стабала нема смисла. Град треба озелењавати на другим мјестима, али нажалост зелене површине заузимају блокови зграда - изјавио је Маркуш.