Архијереји свих православних цркава освештавају главни храм у Црној гори

Свечаности у част 1700. годишњице увођења хришћанства завршавају се данас у главном граду Црне Горе Подгорици. У овом граду изграђен је највећи у 21. веку хришћански храм – Васкрсења Христовог.

У освећењу катедралног храма Црне Горе, који припада Србској православној цркви, учествоваће поглавари и представници свих православних цркава на свету, а међу њима је и патријарх московски и целе Русије Кирил.

У симболици храма коришћене су многобројне руске светиње. На тај начин Црна Гора наглашава вишевековну братску везу са Русијом, која јој је притицала у помоћ у тешким тренуцима, и заједничку хришчћанску веру. Ово је раније изјавио у разговору са руским новинарима минтрополит црногорски и приморски Амфилохије.

„У саборном храму се налази фреска царске породице. Срби веома цене Николаја Другог. Он је много урадио за наше храмове и манастире, подржао је Србију и Црну Гору у Првом светском рату, заштитио је српску војску, када је одступала обалом. Када се показало да савезници не мисле да јој помогну, тада је цар Николај запретио Антанти да ће изаћи из алијансе. Он је показао солидарност и љубав према србском народу, а то је немогуће заборавити", нагласио је црногорски митрополит.

Једна од светиња у храму биће копија Владимирске иконе Богородице, која је према речима владике Амфилохија, послата из Третјаковске галерије. Свих 17 звона изливено је у Вороњежу.

Храм у Подгорици изграђен је у византијском стилу, висок је 40 метара, а грађен је 20 година. На почетку градње овде је одржао службу руски патријарх Алескеј Други и садашњи патријарх, тада митрополит Кирил.

„Ово место је чувено. Ми то нисмо знали, бог је знао. Овде је пролазио чувени пут, који је повезивао Рим, Балкан,Константинопољ, Јерусалим. А имање, како се показало, припада манастиру Хиландару, србској породици на Светој гори Атонској, рекао је митрополит. Према његовим речима, поред манастирских зидина засађена је винова лоза из атонског манастира, а у унутрашњости се са једне стране налази крст цара Константина Великог, а са друге крст чувеног србског научника и физичара Николе Тесле, рекао је владика.