Сусрети са музиком: Стваралаштво композитора Георгија Свиридова

Композитор Георгиј Свиридов је био веома разноврсни маестро. Његова дела као да су компоновали различити људи. У музици тог комппозитора има и црквених хорова, компонованих за црквенословенске текстове, и композиција са текстовима песника 20. века Мајаковског, Јесењина, Пастернака. Свиридов је осећао ритам живота 20. века.
Многи критичари су га називали композиторм будућности.

Детињство тог композитора се одвијало у провинцијском граду Курску - у центру Русије. Најупечатљивија сећања из детињства су повезана била с црквеним празницима у том граду. Ево како се он сећао тога.

- Кад сам порастао, почео сам да похађам јутарња богослужења, Ускршња богослужења. Ти су утисци незаборавни. У то је време у Курску увек било топло - пролеће. Цео град је славио Ускрс, тада је у Курску било много цркава. У њима су певали хорови. Та је црквена служба за цео живот оставила неизбрисиви утисак.

Током свог стваралачког живота Георгиј Свиридов је био прави верник, написао је много духовних композиција. Његов последњи хорски циклус «Песмопојања и молитве» постао је логичан резултат читавог правца у стваралаштву Георгија Свиридова из последње три деценије.

Сећање на детињство код Георгија Свиридова се одразило у кантати Курске песме, у којој је композитор искористио народне песме, које је чуо у курским селима. Једна од њих се зове Певај, шево!

Георгиј Свиридов је био омиљени ученик Шостаковича. Његова музика више него музика других ученика подсећала је на музику самог маестра. Касније је он успео да се ослободи утицаја учитеља, разрадио сопствени стил. У свом стваралаштву Свиридов се усредсредио пре свега на жанровима, повезаним с руском поезијом - кантатама, ораторијама, певачким циклусима. Врхунска достигнућа композитора су повезана управо с хорским композицијама. Човек, који је разумео стару Русију, познавао руски фолклор, а истовремено компоновао музику за тектове песника из 20. века.

У свом стваралашту Георгиј Свиридов се често обраћао делима свог омиљеног песника из 19. века - Александра Пушкина. Једна од првих његових музичких композиција је циклус романси за пушкинове песме, компонован 1935. године. Већ када је био зрео уметник, Георгиј Свиридов компоновао је кантату «Пушкинов венац», посвећену великом руском песнику.

Највећа достигнућа тог композитора су посвећена управо хорским делима, али међу малобројним инструменталним композицијама постоје права ремек-дела, међу њима и «Мећава», једна од најпознатијих композиција, која дугује свој настанак стваралаштву Пушкина.

1974. године Свиридов, који је имао велике материјалне тешкоће, сетио се на скривене у фијоци ноте за филм «Мећава» према приповетки Пушкина, чија се радња одвија у 18. веку. Композитор је створио на основи тих музичких минијатура свиту, те је са сумњом предложио ту, како је сам рекао, "багателу" руководиоцу Великог симфонијског оркестра Владимиру Федосејеву.

Заједничко стваралаштво је резултирало необично лепом композицијом. Она заиста одговара духу пушкинове приповетке, њеној једноставности и искрености, простодушности њених хероја, њиховом хармоничном односу према животу.

Захваљујући честим гостовањима оркестра Федосејева, музичку свиту «Мећава» Свиридова знају у многим земљама, многи певају њене мелодије. Међутим, име композитора знају мање. Зато се често пита: У ком веку је живео тај композитор? Ко је њен аутор? Шта значи реч «Мећава»?

На прва два питања већ знате одговор. Што се тиче мећаве, она је природна појава, која се често понавља у Русији зими, када јаки ветар диже до неба снежне вихоре. Онда се ништа не види на раздаљини пар корака.

Како се десило да је багатела, према дефиницији самог композитора, постала најчувенија његова композиција? Према мишлењу диригента Федосејева, тако се десило захваљујући томе, што музику Свиридов није изумио, него узео из ваздуха, из вихора мећаве.

У овом случају је могуће говорити о мудрој једноставности музике Свиридова., таква једноставност нема ништа заједничко с поједностављањем, то је уствари сложена појава. Драги слушаоци, ви сами можете да процените да ли је у праву позната реченица "све генијално је једноставно». 

Олга Соболевска,