Караџић свједочи у случају Крајишник

Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић посвједочио је данас пред Хашким трибуналом да његов некадашњи блиски сарадник Момчило Крајишник није учествовао у доношењу кључних одлука врха РС током рата у БиХ.

Караџић, који је и сам оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, појавио се пред Трибуналом као свједок Крајишникове одбране у расправи о жалби коју је Крајишник уложио на првостепену пресуду којом је осуђен на 27 година затвора због злочина над босанским муслиманима и Хрватима 1992. У то вријеме, Крајишник је био предсједник Скупштине РС.

Према одлуци апелационог вијећа Трибунала, Крајишник, који се брани сам, није у судници испитивао Караџића, већ је у спис увео Караџићеву писану изјаву, чију је истинитост свједок потврдио пред судијама.

"Господине Караџић, можете ли да потврдите да је ваша изјава тачна и да бисте исту изјаву дали у судници", питао је Крајишник на почетку расправе.

"Да, сасвим", одговорио је Караџић, а потом је његова изјава уведена међу доказе. Потом је унакрсно испитивање Караџића започео тужилац Алан Тигер.

Караџић је у изјави навео да - супротно налазима из пресуде Крајишнику - он и Крајишник "нису управљали РС као личним феудом".

"Крајишник се није мијешао у дјеловање владе, изван његовог положаја у парламенту, а није имао ни утицај на дјеловање војске... Крајишника никада нисам видио као свог приватног премијера. Крајишник никада није био човјек број два у РС", пише у Караџићевој изјави.

Караџић је посвједочио и да "етничко раздвајање од муслимана никада није било Крајишникова опсесија, нити политика српског вођства". Када је рат у БиХ избио, Крајишник "није имао никакву контролу и није био у војном ланцу команде", тврдио је Караџић.

За шест стратешких циљева које је у мају 1992. подржала Скупштина РС - међу којима су и раздвајање Срба од друга два народа; подјела Сарајева и "уклањање Дрине као границе" - Караџић је тврдио да су изражавали "политички став" и да их парламент никада званично није усвојио.

Караџић је у писаној изјави нагласио и да Крајишник никада није био члан "проширеног Предсједништва РС", пошто то тијело није ни постојало. Чланове Предсједништва - Караџића, Биљану Плавшић и Николу Кољевића - Крајишник је само по позиву информисао о активностима Скупштине РС.

Крајишников посао је био да у демократској атмосфери управља сједницама парламента". При том, он није утицао на посланике, нити је био члан вођства Српске демократске странке (СДС).

Караџић је изјавио и да Крајишник није имао никакав утицај ни на дјеловање Војске и МУП РС. Посвједочивши да "Крајишник није дао ниједно наређење Главном штабу ВРС", Караџић је потврдио да је постављање Ратка Младића за команданта ВРС било "и мој избор, пошто су ми га препоручили други официри".

Некадашњи лидер РС негирао је и да је Крајишник имао икакве везе са "кризним штабовима" СДС и "ратним предсједништвима" у општинама широм БиХ који су према пресуди спроводили политику етничког чишћења несрба, што и Караџић и Крајишник оповргавају.

По Караџићевој изјави, Крајишник није био овлашћен да отвара истраге о тврдњама да су почињени ратни злочини, а МУП и војска РС нису били дужни да њему подносе извјештаје.

Послије тужиоца Тигера, Караџића ће испитивати и амерички адвокат Нејтан Дершовиц, који заједно са братом Аланом заступа Крајишника у вези са тужилачким концептком "заједничког злочиначког подухвата".

Караџићевом свједочењу у судници присуствује његов правни заступник, амерички адвокат Питер Робинсон.

У првостепеном поступку, Крајишник, бивши председник Скупштине Републике Српске, осуђен је на 27 година затвора због прогона и других злочина над несрбима током рата у БиХ, 1992 године. Истовремено, судско веће је Крајишника ослободило оптужбе за геноцид.

Крајишник је на ту пресуду уложио жалбу. Послије Караџићевог хапшења, крајем јула, Крајишник га је позвао као свједока одбране, а апелационо вијеће Трибунала је то одобрило.