Олимпијски пламен иде на Северни пол

Ходочашћа из држава бивше Југославије у Русију по светим местима сада су већ реткост. Најчешће будуће црквене јерархе, студенте Духовне Академије примају у манастирима и храмовима. Ипак, не тако давно у Москви су били фудбалери екипе „Динамик трејд“ из Косовксе Митровице из фудбалског клуба „Трепча“.

Путовање фудбалера у Русију, помогао је Фонд Јединства православних народа. Помоћ у организацији је указао и иконописац из подмосковског Сергејевог Посада Роман Иљушкин, који је неколико пута био у Србији у хуманитарним мисијама. У једном од хотела у Сергејевом Посаду били су смештени играчи ове екипе. Током њиховог 10-дневног боравка, дању су ишли у Москву, а увече их је чекала вожња назад у хотел. Свакодневна путовања су обележили бројни утисци које су фудбалери стекли у руској престоници:

- Нама је била жеља да посетимо Москву, Русију, наш братски народ, пошто већина нас није била никад. Наши су утисци фанастични. Сви смо одушевљени колико је Москва лепа. Добродошлица је била фантастична. Сви су нас примили, добили смо благослов. Посебан утисак за нас је оставило је гостовање код митрополита Илариона, везаног за међународне односе. Углавном што ми је изненадило, они доста знају о Косову и о србском народу. Сви су нам дали благослов да издржимо да живимо ба овим просторима. Они су нама углавном дали подршку. Наши организатори су нас дочекали, били су са нама петнаест дана. Захваљујемо се на томе.

Разуме се, долазак србских фудбалера у Русију није прошао без фудбалске утакмице коју су они играли заједно са победницима из подмосковља. Али, Угор Уларовић памти више од саме игре.

- Пре свега резултат није битан, добили смо 2:0. Сам наслов меча је био „Братски меч између србског и руског народа“. Тако да нам је био циљ да се упознајемо и да се дружимо са њима и да играмо једну пријатељску утакмицу, која је и била таква.

Мора се рећи да играчи „Динамик трејда“ нису били само у Русији, већ и Јужној Осетији, тачније у њеној престоници Цхинвали, где су провели 5 дана:

- Добродошлица је била на сваком нивоу,од председника републике до министара спорта и културе са којима смо били све време. Али град као град је нешто сасвим другачије од Москве и једног код нас. То је град који се опоравља од рата где је све избушено меткова, где је после осам увече само два- три човека на улици. Не знам како би могао да вам опишем то. Шта се тиче народа као народа, он је доста приближен нашем менталитету. Мислим да је то ратно стање их мало омело да не излазе, не видиш људи по улици. Овде је већ саасвим другачије. Овде без обзира на проблеме сви су напољу. Иако се налазе у течкој ситуацији ми смо добили подршку и од њих. Видите, им се мало баш у истој ситуацији, а налазимо се доста слични. И ми смо прочли рат, и они су прошли рат. А приближног смо менталитета, тако да што се овог тиче разумели смо се одлично.

Григориј Соколов,