Европске банке чека провера

Европске банке ће бити проверене на чврстину. ЕЦБ намерава да обави стрес-тестове у 130 финансијских организација ЕУ. Банкарски сектор ће бити оцењен с тачке гледишта ризика, ликвидности, квалитета актива, обима фондова и спремности на негативне сценарије.

На списку оних које треба проверити су највеће банке у региону. Стрес-тестови очекују 24 немачке, 15 италијанских, 13 француских финансијских структура, као и неколико банака Грчке, Шпаније, Кипра и Португалије. Удео ових финансијских институција чини 85% банкарског тржишта Европске уније. Провера је потребна како би се учврстио банкарски систем ЕУ, истиче аналитичар компаније „Алфа Форекс“ Андреј Диргин.

- Европски регулатор покушава да пооштри дисциплину. Све је то због тога да би се спречиле негативне последице по системске банке и реализовао план оздрављења европског банкарског система. Провера ће бити прилично великих размера, биће пооштрени захтеви у погледу капитала и контролисаће се кредитни порфтељи. Сад ће европске банке имати много мање слободе у својим активностима. Регулатор ће строго пратити кретање инвестиција.

Оваква ревизија треба да повећа транспарентност финансијског стања банака, да открије евентуалне недостатке и учврсти поверење према европском банкарском систему од стране приватних инвеститора. Истина, аналитичари се плаше да ће ако провера открије проблеме у неким банкама, укључујући и прилично велике, то можда имати супротан ефекат – односно подривање поверења у банкарски систем ЕУ. По изјави директора ЕЦБ Марија Драгија, регулатор ће без колебања проглашавати банкрот банака које не буду положиле стрес-тест. Ипак, тешко да је ревизија усмерена управо на ликвидацију неликвидних финансијских институција, сматра професор катедре за тржиште фондова и тржиште инвестиција Више економске школе Александар Абрамов.

- Ово ће за резултат имати то да ће ЕУ бити испостављен још један у низу рачуна како би се помогло у докапитализацији банака. То је један од кључних проблема који данас дели Европу. Немачки регулатори не желе да дају власт ЕЦБ за решавање сличних питања зато што ће управо на плећа немачких пореских обвезника пасти проблеми капитализације банака Италије, Шпаније, Португалије и неких других земаља.

Провера за проверу, али Европска унија још увек није одлучила шта ће учинити с резултатима. Засад у ЕУ нема јединственог мишљења како спасавати проблематичне банке. Међутим, већ је одлучено да ће у октобру 2014. године ЕЦБ добити овлашћења главног регулатора у региону. Истина, не треба очекивати нагле промене у деловању ЕЦБ, сматра Александар Абрамов.

- ЕЦБ и даље игра улогу некакве добре баке која проблематичним великим банкама доноси медењаке у тешким тренуцима. То је вероватно потребна мера, али степен њене ефикасности тек треба видети у пракси. Да ли ће се у ЕЦБ наћи довољно снаге не само за доношење медењака, већ за спровођење озбиљних мера за реструктуризацију банака које не испуњавају ове захтеве?

Истина, неки захтеви су већ испостављени банкама. ЕЦБ је замолила финансијске организације да се темељно припреме за проверу и да формирају додатни капитал у износу од 8% основног како би се он користио као резерва у случају губитака на основу кредита и активе. Ове захтеве је усвојио још Базелски комитет за надзор банака и ступиће на снагу од идуће године.

Татјана Голованова,