Г 20: Опоравак економије у шест тачака

Лидери Групе 20 (Г20) индустријски најразвијенијих земаља и држава са привредама у успону сложили су се да предузму хитну акцију, која би могла укључивати и мере фискалног стимуланса, како би стабилизовали финасијска тржишта и повратили раст глобалне привреде, која је у кризи.

Они су такође подржали обезбеђивање тржиштима у успуну већег утицаја на глобални финансијски поредак, пренела је агенција Ројтерс.

Према наводима агенције, учеснуици самита, који је окончан синоћ у Вашингтону, такође су подржали:

- Фискалне мере којима би се хитно подстакла тражња,

- Већа средства за Међународни монетарни фонд, како би могао да помогне привредама у успону,

- Појачане напоре да се до краја ове године постигне значајан напредак у Доха рунди о либерализацији светске трговине,

- Реформу монетарног система, тзв. Бретон Вудса, како би економије у успону добиле већи утицај, у складу са њиховом растућом економском тежином,

- Супервизорско тело које ће надгледати рад главних светских банака и - Ревизију рачуноводствених стандарда, плата извршних директора, агенција за кредитни рејтинг...

Министрима финансија Г20 наложено је да раде на детаљима до 31. марта 2009, да би припремили следећи самит.

У званичном саопштењу издатом после самита наводи се да су се учесници сагласили да је потребно више учинити за јачање глобалне економије, како би био обновљен њен раст и побољшано регулисање финансијских тржишта, али су оставили појединим земљама детаље како то учинити.

У заједничком саопштењу објављеном после петочасовних разговора, лидери 20 најразвијенијих земаља света и земаља у успону, попут Народне Републике Кине, Индије, Бразила, Мексика и Јужне Кореје, су се сагласили у суботу увече о потреби реформи светског финансијског система, како би биле спречене нове кризе.

„Морамо положити темеље за реформе како би осигурали да се глобалне кризе, попут ове, више не понављају”, наглашено је у саопштењу.

Лидери су позвали на „широк политички одговор” због могућности дубоке рецесије и истакли да државе треба да делују „примерено домаћим условима”, пренеле су светске новинске агенције.

У саопштењу је упозорено да „економски замах значајно слаби у водећим економијама, а глобални изгледи су ослабили”.

Шефови држава или влада земаља-чланица Г20 су у саопштењу са њиховог првог самита упозорили против подизања нових трговинских баријера, затражили да буду осигурана додатна средства Међународном монетарном фонду (ММФ) и одреди 31. март 2009, као крајњи рок за препоруке о додатним акцијама.

Наиме, лидери су одредили да до тог датума министри финансија донесу конкретне предлоге за надгледање, регулисање и транспарентност тржишта.

У делу саопштењу посвећеном утврђивању узрока садашње глобалне кризе, лидери Г20 су оценили да „креатори политике, регулатори и супервизори у неким развијеним земљама нису одговарајуће проценили и посветили пажњу порасту ризика на финансијским тржиштима, нису држали корак с финансијским иновацијама, или узимали у обзир системске последице домаћих регулаторних деловања”.

Домаћин самита, председник Џорџ Буш оценио је као успешан самит који је окупио председнике држава или влада 26 земаља, и највише званичнике Уједињених нација, Европске уније, Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Буш је прецизирао да су се светски лидери сагласили да воде политику економског раста, али да инсистирају да је потребно још радити на решавању глобалне финансијске кризе, јавио је Ројтерс.

„Сви смо заједнички оценили да треба да предузмемо економске мере подстицања раста”, рекао је Буш новинарима по завршетку самита.

Буш је оценио да акције које су земље до сада предузеле „почињу деловати” на сузбијању финансијске кризе.

„Ми прилагођавамо наше финансијске системе реалностима 21. века”, нагласио је одлазећи амерички председник.

„Треба да изађемо одавде са чврстим акционим планом, који имамо, треба такође рећи људима да има још посла да се уради, и биће још састанака”, додао је Буш.

Учесници самита у Вашингтону договорили су да се поново састану најкасније до краја априла 2009. године.