САД против шпијунаже: ако не можеш да победиш, стани на чело

Главни јунак светског скандала о електорнској шпијунажи, Вашингтон, учествоваће у разматрању антишпијунске резолуције УН. То је потврдио Стејт департмент. Документ који позива да се означи крај електронском праћењу ових дана представили су у УН Бразил и Немчака. Русија сматра да постоји могућност да се резолуција учини радном. Може ли УН да одуче САД од навике да шпијунирају читав свет?

Означити крај електронској шпијунажи, проширити на Интернет право немешања у приватни живот. То су основни ставови резолуције. Спремност да постану коаутори документа поред Немачке и Бразила изразило је још 10 земаља: Аустрија, Боливија, Индонезија, Северна Кореја, Лихтенштајн, Перу, Уругвај, Француска, Швајцарска, Еквадор. А касније је и главни шпијун, САД, потврдио жељу да учествује у разматрању.

Наравно, никога ова представа неће преварити. Из раскринкавања Едварда Сноудена којим је и започет скандал, следи да су европске престонице знале за праћење које води АНБ. И чак сарађивале са агенцијом. Али сада оне треба а сачувају образ, истиче доцент катедре за примењену политикологију Финансијског универзитета Јевгенија Војко.

- Немачка је кључни фактор у ЕУ и у свету. Наравно, таква врста посезања на независност по питањима информација изазива незадовољство немачке елите. САД посежу на непоколебиве позиције Немачке, на њену водећу улогу, скандал поткопава поштовање према немачком систему безбедности. Овде није само питање озбиљне штете по економију или политички ситем, колико штете по имиџ земље.

Између осталог у томе што су САД пожуриле да се укључе у покрет против шпијуна нема ништа чудно, сматра члан Савета Федерације Русије Руслан Гатаров.

- Што се тиче резолуције, индикативно је да су је прве потписале Америка и Немачка. Постоји позната изрека: ако не можеш да победиш, стани на чело. Они желе на тај начин да заташкају проблем који је актуелизован захваљујући Сноудену: разобличавање шпијунаже како оне коју врше САД против читавог света, укључујући своје савезнике, тако и од стране савезника против својих грађана. Европљани прате суграђане, а податке затим преносе Американцима. То је грубо кршење Повеље о људским правима, устава оних земаља, закона о личним подацима. А резолуција је покушај да се сачува образ Европе и Америке, да се покаже својим грађанима да су оне против шпијунаже.

Русија у међувремену већ је изјавила да планира да учествује у консултацијама поводом документа. Према речима сталног представника РФ у УН Виталија Чуркина, иницијатива је занимљива за Москву. Али одлука о могућем коауторству поводом резолуције за сада није донета. Јер не зна се да ли ће у њој бити конкретних предлога за борбу против електорнске шпијунаже или нове декларације о намерама.

Резолуција УН носи карактер препоруке. Значи, не мора да буде испуњена. Што се тиче Вашингтона, тамо су одавно престали да се осврћу не само на препоруке УН, већ и на фундаменталне норме међународног права. Немачки медији, коментаришући шпијунски скандал, истичу: праћење канцелара Немачке и других шефова пријатељских држава најбоље се уклапа у слику која се бележи у САД одавно. Када је реч о реалним или имагинарним опасностима по безбедност, националним интересима, Вашингтон не признаје ни пријатеље, ни непријатеље, ни морал, ни закон.

Игор Силецки,