Драгомир Анђелковић: Родомрзачка посла грађанина Чанка

Реч је о монографи ји “Родољбуци и родомрсци“ (2013). У њој Аврамовић сагледава узроке антинационалне оријентације дела србског друштва, односно дефинише одакле извире самозатирући ток јавног мишљења, који је код Срба несхватљиво снажан. У контексту тога сагледава основне генераторе родомржње. Како у томе не препознати лидера ЛСВ-а? При томе не мислим само на његове изречене ставове, већ и на оно што се скрива у позадини његовог политичког деловања. Како је неко тачно приметио, речи неретко више скривају истину него што је исказују. Тако и Чанак упорно истиче да га неосновано нападају за сепаратизам, док се он, заправо, само залаже за висок степен аутономије Војводине у саставу Србије, или пак њену трансформацију у федералну државу. Суштински, како наш народ каже, није шија него врат. Не ради се директно о сепаратизму, али се свакако ради о даљем слабљењу државе, на шта би се, у неком тренутку, надовезао и „лигашки“ сецесионизам. Шта се крије иза Чанковог политичког деловања, односно куда оно води, ипак, вероватно се најбоље види у симболичкој сфери. Само се сетимо скупа „Сријем Хрватској“, на коме је 2008. учествовао у „Лепој њиховој“. Јасно је шта су Хрвати том, наводно, културно-уметничком манифестацијом са политичком потком желели да поруче. Такође, делује да је у истој мери јасно шта им је Чанак својим „гостовањем“ одговорио. А то је: за подршку војвођанском сепаратизму спреман сам да платим Сремом. Ваљда је властољубивим и користољубивим политичарима лични интерес увек најважнији. Боље да владају и нечим крњим, него да остану без било каквог феуда. Да Чанак озбиљно мисли све најгоре Србији можемо и непосредно да закључимо на основу његових исказа. Примера ради, својевремено је агресивно кидисао на неке медијске куће зато што у склопу временске прогнозе за Војводину кажу „север Србије“ или „северна Србија“. Такве речи вође Лиге не само што имају екстремистички мирис, већ и недвосмислено говоре о сепаратистичким намерама. На страну сада обраћања међународним институцијама почетком 90-их година, са захтевом да у време распада СФРЈ Војводина буде третирана као њен конститутивни део, са сецесионистичким консеквенцама које би то имало. Све у свему, тешко је не закључити да је Чанак родомрзац и сепаратиста. А сада он нападно хвали Вучића, очито покушавајући да се препоручи за улазак у власт на раним нивоима (односно останак у њој тамо где је већ њен део, а реално је да буде прекомпонована), то јест на републичком после нових избора, покрајинском када СНС њу преузме од ДС-а и, коначно, да се некако угура у градску власт у Новом Саду. Последње за Лигу има симболичан значај, а већ смо видели колико баш то може да буде опасно, што не значи да и на другим нивоима није штетно инфилтрирање антидржавног бремена ЛСВ-а (поготово на покрајинском, то јест непосредно на терену на који се њихове идеје односе). Пошто разни антисрбски кругови у ЕУ закључе да је процес по нас неповољног разрешења „косовског чвора“ одмакао, почеће офанзива на србском северу. Тога се не треба плашити, ако наша власт буде чврста у вези са неспремношћу да нам други намећу решења за Војводину. Када се ради о Косову, притиска нас сам врх евроатлантске пирамиде, а у случају Војводине ипак се ради о мање битним центрима моћи. Они могу да постигну ефекат само ако ми будемо подељени око јединства сопствене државе. А улазак Чанка на велика врата у републичку и градску власт у периоду када се очекује тихо отпочињање „битке за Војводину“, или неинсистирање на избацивању Лиге из војвођанске управе, не слути на добро. Родомрсце није могуће трајно поткупити и тако их пацификовати. Они само вребају прилику да обављају своју опаку мисију и ко год им за то да могућност, и сам се, макар посредно, упушта у пливање државно-деструктивним водама. Извор: Новине Новосадске