Босна и Херцеговина у децембру 1995. «Дошли привремено, остали заувек»

Још пре него што су 14. децембра 1995. године у Паризу били званично потписани сви Дејтоновски споразуми, Пентагон је одлучио да пошаље у Сарајево претходницу, јединицу својих специјалиста.

Официре и специјалисте су сместили у штабу, у згради коју су сви звали «ПИ-ТИ-ТИ», што је била скраћеница зграде градске управе «Поште, телефона, телеграфа», солидно изграђене пред сарајевску Олимпијаду 84. године. ПТТ, која је била опремљена телекомуникационим системима и сателитском везом, у којој су иначе живели војници и официри француског батаљона, - био је центар војне управе миротвораца. Наравно да су се Американци одлучили да искористе «француско» искуство «локалног начина понашања».

700 људи претходнице, јединице америчких снага под окриљем НАТО током неколико дана су требали да припреме све техничке услове за пребацивање у Тузлу 20 хиљада војника и официра војске САД. Они су имали добру припрему у Немачкој, и добили су моралну подршку свог председника Била Клинтона. У операцији НАТО-а, највећој у послератној историји, учествовало је 60 хиљада војника из многих земаља Северно-атлантског савеза и исламског света. Американци, Италијани и Немци први пут су се нашли на месту догађаја. Енглези, Французи, Холанђани и Скандинавци имали су ватрено крштење у Босни. Свих година сукоба били су ту, познавали су и земљу, и људе, и услове. Американци Босну нису уопште знали. Неколико недеља редом, Пентагон је одржавао вежбе у Немачкој. По принципу «што теже на обуци, то лакше у борби» млади војници су пролазили физичку и моралну припрему за босанску операцију.

Италијани, готово 2500 војника и официра, добили су специјална упутства, без којих се није могло у Босни. Било је речено шта са собом понети (топле ствари, резервне батерије за радио и слично), укратко је било речено о Босни, њеној историји и људима, њиховој психологији и односу према странцима. Италијанима је речено да буду пажљиви и коректни, да се не упуштају у политичке и верске дискусије. «Једноставније је, -било је речено у упутству- уколико војна лица користе матерњи језик, италијански. Иако су на 99%, како су сматрали италијански стручњаци, србски и хрватски језик исти, мале нијансе у контакту са локалном војском могу изазвати непожељно иритирање и инциденте». У Бриселу су имали озбиљан и темељит приступ босанској операцији. Уједно са очувањем мира, што је био основни задатак, западном савезу се по први пут пружала одлична прилика да увежбају своју војску у условима, блиским борбеним. Босна и Херцеговина је била добар полигон не само за испитивање људи, него и технике

(Наставак следи)