Политичко коректни Праг поново изненађује…

У последње време из Прага стижу све саме скандалозне вести. Час је министар иностраних послова заспао у парламенту за време председниковог говора.

Час је сам председник стигао «загрејан» на званичну церемонију презентације рестаурираних коронационих вредности. Час су на самом врху извршне власти пронађени корупционери и прељубници. Час са сајта владе загонетно нестаје извештај о општини руских козака који (какав ужас!) прете безбедности целе чешке државе. Час на превременим парламентарним изборима бирачи избацују на друго место сасвим непознату партију…

А ту се појављује и нова напаст – скандал већ у глобалним размерама са премијером Иржијем Русноком, који је у приватном разговору са министром одбране властимилом Пицеком са чудовишним цинизмом говрио (не знајући за уљкучени микрофон) о неопходности да се оде на сахрану Нелсону Мендели. Говорити о првом црном председнику ЈАР, правом симболу деморкатије, у изразима и са интонацијом коју је себи дозволио пан Руснок, верноватно не би себи допустио ни обичан Чех. Једноставно због обичне људске честитости.

Светска штампа широко коментарише нову париску конфузију. А у Русији су многи у недоумици. Шта се дешава са Чешком која се у новој историји одређује као доследни приврженик демократије и људских права? Управо ову високу ноту, чинило би се, диктирао је чешкој политици председник Вацлав Хавел. 1992. године, тада још као рувкодилац јединствене државе Чеха и Словака, он је примао у Прашком граду Нелсона Менделу. Међу политичарима су се појавили топли, пријатељски односи, јер у извесном смислу везивала их је заједничка судбина, обојица су се борила против режима и били су затварани. Наредне године после овог прашког сусрета Нелсон Мендела је добио Нобелову награду за мир, а Вацлав Хавел, доприневши мирном разводу Чехоловачке, био је изабран за председника Чешке Републике.

Кажу да је политика прљава, цинична ствар. Ако је то правило, потврђују га изузеци. Такав изузетак несумњиво су били Томаш Гарик Масарик, Андреј Сахаров, Вацлав Хавел, Нелсон Мендела. Списак није потпун, тим пре што се о живима обично још не говори. Нико, наравно, не очекује данас од руководилаца држава стопостотни склад са оним моралним нивоом који су умели да држе гиганти светске политике. Али жалити се да ће морати да се иде на сахрану Нелсона Менделе, «сад је још и Мендела умро!» - некако не приличи чешком премијеру. Очигледно није се случајно у августу ове године доњи дом чешког парламента чак одлучио на самораспуштање, само да покаже поверење привременом кабинету на челу са Иржијем Русником. А он је ипак избегао (због скандала?) жалосну за њега судбину да путује у ЈАР. Према информацији представника чешког МИП, на сахрану Мендели ће одлетети у понедељак министар иностраних послова Јан Когоут.

Гајане Ханова,