Мртве душе Фејсбука

До 2050. године само на Фејсбуку ће бити 500 милиона страница умрлих корисника. После смрти човека његова електронска пошта и налози у друштвеним мрежама настављају да живе својим животом, пошто блиски немају права да њима управљају без лозинке. Ма како било чудно, ова сфера скоро ни у једној земљи се никако не регулише. Није ли време да се замислимо о наслеђивању интернет-страница?

Још 2004. године родитељи погинулог у Ираку америчког војника Џастина Елсуорса су тражили од Yahoo-a доступ његовој електронској пошти. Компанија је одбила, изјавивши да је налог њено власништво и позвала се на поверљивост приватне преписке. У суду родитељи су добили право да располажу подацима свог сина. Ипак, нажалост, преседан није довео до промена у законодавству. А то је огроман слој живота многих људи који воде активни живот у друштвеним мрежама. И не само то. Електронска пошта, фотографије, видео, аудио, дневнички записи и коментари, то је читав пакет података. Између осталог у њега спада и електронски новчаник и остали банкарски подаци.

Проблем мора да се решава на нивоу законодавства. За то је потребна реакција парламнтараца и Врховног суда како би се одредио статус интернет-налога као што се то чини са интернет-продавницима, рекао је у интервјуу за Глас Русије водећи аналитичар Регионалног друштвеног центра интернет-технологија, координатор Центра за безбедни Интернет у Русији Урван Парфентјев.

- Норме које регулишу наслеђивање успостављене су одавно и постоје од доба Римског права. Наше грађанско законодавство прилично јасно регулише тај процес. Друга је ствар што је овде потребно решење Врховног суда како би се одредио правни статус интернет-актива грађанина. Да се схвати да ли налог електронске поште или налог друштвене мреже представља нешто попут интернет-сајта, зато што према интернет-сајту слични прилази почињу да се испољавају. Овде је потребна усмеравајућа улога Врховног суда.

Не чуди што од власника друштвених мрежа за сада нема инцијативе. Њима мртви налози не сметају, напротив они само измештају статистику у страну увећања броја корисника. Ипак без њиховог учешћа не може да се одреди да ли је мртав власник налога или жив. Руководилац пројекта Свет Интернета фонда Јавно мњење Светлана Борисова сматра да су за то потребне нове технологије:

- Највероватније треба да буду неке технолошке новотарије које ће одредити карактер делатности друштвене мреже, може ли се стварно рачунати да ли је налог мртав и на основу тога не одмах уклањати, већ пробати да се успостави веза са оним ко је регистрован.

Многи од нас су се суочавали са стањем шока када се на ленти новости појаве нове вести од урмлог друга. Ситуација је неприродна. И пре или касније проблем ће решавати законодавци. А за сада је боље позабавити се о безбедности свог виртуелног живота после смрти унапред.

Ксенија Фокина,