Право је време да се прави Снешко Белић!

Честитамо Нову годину!

Дакле, почео је распуст, који није обичан, већ новогодишњи, Божићни, зимски. Без обзира на назив, смисао је исти: зима, снег, много слободног времена. Дакле, право је време да се прави Снешко Белић!

Све је веома једноставно: три округле грудве снега – велика, нешто мања и најмања – то су тело и глава, шаргарепа се претвара у нос, на глави је уместо капе окренута канта, пар каменчића или угљена ће постати очи – готов је Снешко Белић. Даље је ствар фантазије и традиција. Неко ће огрнути Снешка, неко му стави шал, неко му даје метлу, неко на груди стави огрлицу од белог лука. Сматра се да ће такви атрибути допринети здрављу вајара и његових укућана, привући благостање у кућу и сачувати од смицалица нечастивог.

Чинило би се дечија игра – Снешко Белић – има велики мистички смисао. У сваком случају, тако су сматрали наши преци. У Русији су Снешка Белића сматрали духом зиме. Обраћали су се нему са молбама о ублаживању циче зиме. У Европи су га сматрали својеврсним помоћником у борби против злих духова. У неким земљама се сматрало да ће се жеља обавезно испунити ако је прошапућеш Снешко Белићу, чим се он растопи.

О Снешко Белићу има много бајки. Најпознатија припада Хансу Христијану Андерсену. Пас прича Снешку Белићу о свом животу, људима и пећи, код које је он волео да се греје када је био штене. Данима је он уместо тога да се радује мразу, туговао видећи пећ кроз прозор… Дошло је пролеће, те се Снешко Белић растопио. Тек тада је настало објашњење његове туге: Снешка Белића су учврстили помоћу жарача.

И код Снешка Белића има рекорда. Највиши је био направљен 1999. године у САД-у. Он је био висок 37 метара 20 сантиметара, тежио 6 хиљада тона. Најмањег су направили стручњаци из Лондонске Националне физичке лабораторије. Он је био пет пута тањи од власа, састојао се од две нано-кугле од калаја, његове очи и уста су били направљени помоћу јонског зрака, нос је био од платине.

Међутим, најбољи Снешко Белић је незграпни, помало криви, али он обавезно има широки осмех – онај кога нацртају мали син или ћерка. Честитамо Нову годину! Желимо снежну зиму! Нека нестане туга. Шапућите снежном човечуљку своју жељу!

Јелена Јегорова,