Испуњени завет

У Русију се и даље из Немачке враћају музејске вредности, које су током Другог светског рата биле однешене.Све чешће до тога долази због добре воље невољних тренутних власника украденог блага. Управо је тако 2012.године било враћено музејско благо из Тверског етнографског музеја- 825 експоната. За последње две деценије то је најкрупнија колекција уметности „војног плена“, које је враћено иако је сматрано заувек изгубљеним.

Данас је добро познато како и када су сви експонати нестали из музеја. Од октобра до децембра 1941.године у граду Твер који су окупирали хитлеровци, одвијале су се тешке борбе, а оне су биле део жестоких борби које су се водиле око и за Москву. Линија фронта се буквално протезала градским улицама, а музеј је био управо на тој линији. Заправо, ради се о цркви која тада више није радила, али је служила као фонд за чување музејских експоната. „Управо из цркве су били однесени ови музејски експонати“- појашњава Светлана Герасимова, сарадница Тверског музеја:

- Када су Немци ушли у наш град, тамо су већ били немачки пукови. Војни лекар 129. копнене дивизије којој су припадали ови пукови, дошао је да помаже својим болницима и наишла је на цркву, односно музејски фонд. Здање цркве је већ било погођено и према његовим речима, које можемо прочитати из писма које је послао кући, он је „из снега извадио експонате, увио их је у медицинску вату и немачке новине.“ Највише су му се допали археолошки експонати. Врло је добро знао њихово значење и значај, обзиром да му је отац био археолог. Могуће је да је заправо ушао у здање и изабрао предмете који су му се највише допали. Потом је из неколико наврата послао ове предмете породици, жени. Након повлачења немачке војске, овај је лекар погинуо. Његова удовица је дала у завет сину да врати све предмете.

Завет је испуњен - иако и не сасвим брзо. Породица погинулог војног лекара живела је у Западној Немачкој и дуго није могла да рачуна на долазак у СССР. Али када су се односи бивших противника изградили у новом духу, породица војног лекара је решила да врати сво музејско благо у Русију.

Син лекара је уверен да управо његов отац заправо спасио ове експонате тиме што их је послао у Немачку. Но, сада када су музејски раритети враћени у домовину, ово више нема значаја. Важни су сви они поступци који воде ка помирењу послератне генерације са обе стране.

Олга Бугрова,