Обама допутовао у Европу да спасава „пројекат Украјина“

Председник САД започео је 24. марта скоро седмодневну турнеју по Европи, у току које ће боравити у Амстердаму, Хагу, Бриселу, Ватикану, Риму и затим ће путовање завршити посетом Саудијској Арабији.

У Вашингтону нико не крије „украјински вектор“ турнеје: Бела кућа треба да спасе пројекат „одсецања Украјине“ од Русије, који је после придруживања Крима Русији 18. марта кренуо сасвим другим путем од оног који су планирале САД. Неки аналитичари у САД чак не искључују неочекивану посету Обаме Кијеву. Како би се потврдио имиџ законитости мајданског кабинета.

Ако је судити по ономе што је већ рекла Бела кућа и Стејт Департмент, антируске реторике ће бити више него довољно. Највећу ерупцију можемо очекивати 26. марта, када ће Обама иступити у Бриселу са програмским геополитичким говором. У главном граду Белгије ће бити одржан самит ЕУ-САД и састанак са генералним секретаром НАТО-а. Обама ће такође учествовати у самиту о нуклеарној безбедности у Хагу и хитном самиту Групе седам. На њему ће поново покушати да прогура трговинске сакнције против Русије.

Од састанка у НАТО-у нико не очекује изненађења. Али ЕУ је друга ствар. Да гурне Европу у сакнције против Москве, а то је главни циљ читаве турнеја, Обами ће тешко поћи за руком. Европљани не желе да постану инструмент русофобске политике администрације, за коју, поред свега осталог, они треба да плате трговинским санкцијама против Русије.

Тешко је замислити да се Европа одлучи на трговински рат са Русијом, каже аналитичар Института за међународну економију и односе Наталија Калињина.

- Данас је међународна економија прожета тако јаким везама да један корак у десно или у лево и све ће отићи у парам парчад. Зато разговори о санкцијама остају разговори. Углавном ће то бити политички притисак од стране САД, али реална економска сарадња између Русије и Европе ће остати.

У европској штампи за сада је више антируског него објективног. Али однос према дешавањима се све више мења. Данас је лист Индепендент објавио пред Обамину турнеју велики чланак бившег британског амбасадора у Русији од 2004. до 2008, сера Тонија Брентона. Њега никако не треба оптуживати за симпатије према Москви. Бивши амбасадор Њеног Величанства предлаже да се као неопозива чињеница прихвати спајање Крима са Русијом.

Брентон наводи све узроке увреда Русије према западу, како се он изражава, и реалне и умишљене (ту је проширивање НАТО-а на Исток, подршка чеченских сепаратиста, подршка русофоба Сакашвилија и подршка незаконите, полуфашистичке, русофобске владе у Кијеву и предлаже да се не плаши Москва, да се не ставља у изолацију, већ да се схвати и обнови дијалог.

Мада је Западу пошло за руком да постигне изузетно јединство поводом умерених санкција, такво јединство ће бити крајње тешко сачувати ако се померимо ка нивоу на којем ће наше сопствене економије осетити реалну бол... Украјина, чак без Крима, тако је јако везана за Русију (посебно преко рускофонског истока и руског гаса) да ни процват, ни управљање земљом не може да се постигне без помоћи Москве.

Андреј Федјашин,