Европско пролеће – борба за преживљавање

Европско пролеће сазрева дуго, али ипак до данас није стигло. Почетком финансијске кризе спасавали су банке. Банкротство великих банака није смело да се дозволи – радила је традиционална формула „Превише велик да би пао“.

Затим су спасавали буџет, нешто касније евро. 2011. године немачки канцелар Ангела Меркел је тврдила: Крах евра значи крах Европе. Сада је стигло разумевање да је најстрашније за Европу крах њеног људског капитала.

У неким земљама Европе размере незапослености прете да разоре социјалне структуре друштва, сматрају неки угледни експерти. Посебно је опасна све већа незапосленост међу омладином. У Португалији овај проценат је скочио до 38%, не заостаје Италија – 37%, најгоре ствари стоје у Грчкој – 56%. Критична је ситуација у Шпанији – 58% - то је губитак целе генерације стручњака и губитак новца. Убудуће читава Европа треба да тражи заједничке рецепте опоравка. Данас је већ јасно да ситауцију треба поправљати, каже руководилац центра за политичку интеграцију Европског института РАН, магистар политичких наука Људимла Бабињина:

- И на нивоу држава – чланова и на нивоу ЕУ уводиће се програми који ће ометати одлив младих стручњака, програми преквалификације, запошљавања, привременог рада, стварања флексибилнијег система тржишта рада. Зато што на свим нивоима постоји разумевање да је то врло велика опасност.

Европско пролеће желе многи, али колико је оно могуће. Избори за Европски парламент ће се одвијати 22. маја. Експерти сматрају да ће све веће незадовољство одиграти своју улогу. Ипак, по мишљењу руководиоца центра за Евроатлантска истраживања Татјане Звереве, радикалне промене се не предвиђају.

- Јача популарност крајњих странака које су незадовољне традиционалним странкама, како десних, тако и крајње левих, између осталог многе од њих иступају против, критикују активно ЕУ. То је нормални демократски процес. Зато избори за Европски парламент и постоје како би сви који нису задовољни могли да изразе своје мишљење. Какав ће бити распоред снага, показаће време. Не мислим да ће бити радикалних промена, традиционалне странке такође ће доспети у Европски парламент и тамо бити присутне.

То значи да и убудуће Брисел покушава да подведе све под исти метод. Тако зона евра и ЕУ веома зависи од Немачке, а Немци захтевају строгу финансијску дисциплину, буџетску штедњу, реформу тржишта рада. То се не допада многим члановима зоне евра, али Немачка не планира да одустане од својих захтева, па и нико се посебно не залаже против, истиче Људмила Бабињина:

- За сада нико није изјављивао да жели да иступи из ЕУ, без обзира на било какве антидемократске одлуке ЕУ. Поводом економије оне можда изгледају антидемократске, али оне имају своју логику, то је логика либералног економизма. За такве земље као Грчка нема варијанти да ли да поштују ове захтеве или не, пошто се оне саме обраћају за помоћ, између осталог ЕУ и ММФ. Ту делује иста логика – економска. Да ли се тај посао допада становништву, то је сасвим друго питање.

Економска неодређеност и ризици ЕУ остају крајње високи. Када ће се ситуација у Европи средити, за сада се не зна.

Дијана Горшечникова,