Литванци нису одушевљени перспективама евра

У Литванији се показало да је мишљење грађана у супротности са плановима владе. Према последњим анкетама, грађани не желе да у својим новчаницима носе евро, већ као и досад литвански лит.

Још прошле године, 49% грађана је било против, док је ове тај проценат порастао на 56%. То је доста за земљу чија влада убрзано стреми ка еврозони, желећи да достигне тај циљ почетком наредне године. У другом покушају. Раније, 2007. године, такође је било доста речи о потреби за увођењем евра, али им нису дали могућности за то. Вратили су их са пола пута и послали да се боре са инфлацијом без преседана од 17%. Што је Литванија и урадила.

Сада, очигледно, нема те жеље. А еврозони, напротив, треба Литванија. Узеће је у еврозону, и пренеће на њу све проблеме са дугом. А зашто да не - у еврозони је постало правило: сви станари морају да плате за туђе проблеме. Немачка, као највећи донатор, уморна је од тога да финансира све сама. Естонија и Летонија су већ доживеле сву лепоту јединствене валуте на ценовницима у продавницама, бензинским пумпама и фризерским салонима. Гледајући њих, Литванци су одлучили да не журе са евром. Али да ли ће их послушати власти? Уосталом, већ је одлучено. И закон је усвојен. И све иде по плану, веома сличном летонском. Тамо је тада евро већ био на хоризонту, и продавнице су биле спремне да праве нове ценовнике, и тамо је такође мало људи желело евро. Тачније, мањина - 40%. Остали нису желели да изгубе погодан и скуп лит. Али званична Рига није послушала мишљење становништва - мишљење Брисела је било важније.

Нешто нам говори да власти у Литванији такође неће послушати своје бројне грађане. Али зато друге земље ЕУ, слушају своје грађане. С једне стране, они исказују своје жеље, али хране Брисел доручцима. Они су одлучили да прво виде, да ли је потребно да мењају новац и да ли ће затим морати да скупо плате за то? Јер, пред њима се налазе упечатљиви примери. Сад скоро нико не спори да би Грчка могла да спаси своју економију, заштити је од кризе, да није пожурила у еврозону. Атина не би узимала кредите и не би скраћивала радна места. Литванија такође, памти овај пример, барем на нивоу обичних грађана.

Татјана Голованова,