У „Европи“ је Србима пре сто година објављен рат

У „Европи“ је Србима пре сто година објављен рат. И то у буквалном смислу речи. Наиме, седећи у ресторану хотела „Европа“ у Нишу, тадашњем србском премијеру Николи Пашићу је поштар донео телеграм у коме га је Аустроугарска учтиво обавестила да „Србија није на задовољавајући начин одговорила на њен ултиматум“, па ће се зато „ослонити на силу оружја“, а да не буде никакве дилеме, у закључку је писало да се „Аустроугарска од сада налази у рату са Србијом“.

Та историјска сцена се одиграла пре тачно сто година, 28. јула 1914. године, и како се касније показало, објава рата европске велесиле малој Србији је значила почетак Првог светског рата, који је на жалост однео милионе живота, и то претежно европских народа.

Иначе, своје лично сведочење о том догађају је оставио руски дипломата Василиј Николајевич Штрандман, који је у то време био отправник послова Русије у Србији. Он је у својој књизи „Балканске успомене“, овако описао тај моменат: „Пашић је са супругом и ћеркама седео за засебним столом у нишкој „Европи“, а онда је у ресторанску башту ушао поштар, пришао му и из торбе извукао телеграм. Пашић га је узео, прочитао садржај, прекрстио се и пружио га мени.“ Такође, неки други сведоци су забележили да је Никола Пашић затим смирено и кратко рекао: „То смо и очекивали. Наша ствар је праведна. Бог ће нам помоћи.“

Међутим, осим божје помоћи, Србија је тада затражила и руску помоћ, па је тако престолонаследник Александар у депеши коју је упутио руском цару Николају Другом, објаснио насталу ситуацију, и на крају поручио – „У овом критичном тренутку изражавам осећања србског народа молећи Вас, Величанство, да се заинтересујете за судбину Краљевине Србије.” Цар Николај је у свом одговору нагласио да „све док постоји и најмања нада да се избегне крвопролиће, сви наши напори биће усмерени ка том циљу, али можете бити уверени да Русија ни у ком случају неће престати да се интересује за судбину Србије.”

И као што је познато, Русија је одмах након аустроугарске објаве рата заиста извршила мобилизацију, дајући до знања агресору да Србију неће препустити на милост и немилост, иако је у рату на страни Србије и сама поднела велике жртве. Осим тога, подршка Русије током рата који се раширио на целу Европу и планету, огледала се и у томе да је србској војсци слала помоћ и муницију, а у критичном тренутку је цар Николај запретио савезницима да ће Русија иступити из рата ако не пошаљу помоћ србској војсци у избеглиштву, што је било кључно за опоравак србских снага и потоњи пробој Солунског фронта, који је значио победу и ослобођење Србије.

Стога, није нимало чудно што је и данашња србска влада, на свечаној седници уприличеној у Нишу поводом 100-годишњице почетка Првог светског рата, имајући у виду све те историјске чињенице, али и сасвим практичне економске разлоге који нису засновани на емоцијама, поновила свој став у вези будуће сарадње са Русијом, рекавши да Брисел не треба да очекује да ће Србија уништавати своју економију зарад обичног европског „тапшања по рамену“. А свако евентуално србско увођење санкција Русији, како то све гласније захтева Европска унија, значило би управо то – рушење економије саме Србије.

Уосталом, управо детаљ са почетка ове приче нас учи да су Срби чак и на ултиматуме у тежим историјским ситуацијама смирено одговарали са речима - „Наша ствар је праведна. Бог ће нам помоћи,“ као ономад Пашић у ресторану „Европа“.

Ратко Паић,