Тужилаштво тражи "горњу казну"за Шешеља

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је затворску казну за лидера СРС-а Војислава Шешеља због непоштовања суда, наводећи да би примјерена била "горња казна" предвиђена за ову врсту кривичног дјела.

Хашки трибунал за непоштовање суда може изрећи максималну затворску казну од седам година, новчану казну до 100.000 евра или обје казне истовремено.

Брус Мекфарлен, који је наступао у својству пријатеља тужилаштва, није прецизирао колика би требало да буде казна, али је захтјев да суд Шешељу изрекне оштру затворску казну, образложио тврдњом да у најновијој књизи оптуженог, која је објављена крајем 2007. године, "постоје елементи на основу којих је могуће идентификовати" три заштићена свједока.

Он је навео да је Шешељ смишљено дао упутства сарадницима који су били његова "продужена рука" да се нигдје у књизи не наводе псеудоними, ни имена заштићених свједока хашког тужилаштва.

Мекфарлен је рекао да се њихова имена могу ипак наћи у неким документима и додао да су у књизи објелодањени и дијелови изјава заштићених свједока.

Мекфарлен се позвао и на изјаву Шешеља који је признао да онај ко је интелигентан, ако се добро потруди може открити имена свједока.

Према ријечима Мекфарлена, о мотивацији оптуженог да објави спорну књигу говоре његове изјаве да је поносан на спорну књигу и задовољан што је распродата захваљујући овом процесу.

Тужилац је истакао да овај предмет од осталих у процесима за непоштовање суда издваја то што је "оптужени покушао да замаскира идентификацију свједока како би избјегао кривичну одговорност".

На захтјев хашког тужилаштва, оптужница против Шешеља за непоштовање суда подигнута је 21. јануара ове године. Шешељ се на првој статусној конференцији 6. маја изјаснио да није крив, док је 7. маја тражио да се спорна књига од 1.200 страница преведе у цјелини и уврсти у списе предмета, што је судско вијеће данас прихватило.

Судско вијеће усвојило је и сва документа и доказе које је предложило тужилаштво, чему се оптужени није успротивио, што је знатно убрзало овај поступак, а ниједна од страна није на суђење изводила свједоке.

Шешељ се 24. фебруара 2003. добровољно предао Хашком трибуналу, а на почетку овог процеса представио се као "професор универзитета и хашки оптуженик с најдужим притвором у историји" тог суда.

Оптужница лидера радикала терети за протјеривање хрватских цивила из војвођанског села Хртковци и злочине над несрпским становништвом у Хрватској и БиХ за вријеме рата 1991/1993. године.