Лични подаци: на шта се може заборавити на интернету?

„Шамаром“ за амерички интернет претраживач Google може се сматрати одлука Суда ЕУ у Луксембургу, у корист такозваног права корисника да могу „бити заборављени“. Ради се о могућности да грађани могу захтевати од овог или било којег другог претраживача да уништи у електронској бази података застареле или податке који не одговарају садашњем стању ствари.

Повод за овај судски процес је била тужба једног Шпанца који је на интернету, систему Google нашао податке о себи старе 16 година. Конкретно, ради се о податку из часописа „Ла Вангардиа“ и продаји куће за дуг. Шпанац је предао тужбу и против часописа и против америчког претраживача, указавши да конкретна информација није више актуелна и да нарушава његово право на дискрецију приватног живота. Шпански суд је ову тужбу објединио са још 180 сличних захтева у један слушај и предао целокупну документацију пред Суд ЕУ, који је донео пресуду у корист корисника интернета и претраживача Google .

Узгред, овде се јавља низ питања. Како наводи швајцарски Neue Z ü rcher Zeitung одлука суда била је неочекивана. Генерални тужилац, сматрао је немогућим да се очекује од Google да уништи информације, јер би то онда било нарушавање права и слобода интернета. Судије су ипак на прво место поставиле права појединца. Многи експерти сумњају у реалну могућност да пресуда буде извршена. Као прво, она се не тиче провајдера социјалних мрежа, који такође располажу електронским архивама и базама података. Као друго, тражити уништавање ових или оних података о корисницима могу, како су навели, при поседовању „одређених предуслова“. Каквих конкретно- то ће се сваки пут накнадно утврђивати. Осим тога, сами претраживачи не могу да анулирају изворе информација, које су као такве, саме веб странице. Постоји још један аспект, о којем је говорио у радио интервјуу, оснивач Интернет конференције „Република“, Немац Маркус Бекедал:

А како је на пример са политичарима или јавним личностима, који су, рецимо били оптужени за корупцију, потом одслужили казну и не желе да имају било какве везе са прошлим? Да ли одговара друштвеном интересу ако подаци о њима буду доступни другим људима? И уопште, ту се јавља много разних питања...

Бивши опуномоћени за заштиту личних података од стране федералне владе Немачке, а сада руководилац Европске академије слободе информација и заштите података Петер Шар, сматра да је одлука Суда ЕУ важан корак на путу ка усвајању нових закона о заштити података, али и „мета- порука“ за учеснике будућих дебата и нацрта докумената. Питање ће бити постављено и пред нове законодавце, који ће своје позиције и фотеље заузети у Европарламенту, након мајских избора.

Олег Севергин,