Први на Венери: Пет феноменалних достигнућа Руса у космосу о којима се мало зна

Први лет око Месеца

 

Alexander Mokletsov/Sputnik

Совјетскoм Савезу првом је пошло за руком да се нађе у близини Месеца, мада, руку на срце, био је планиран далеко већи подухват. Космичка летелица тешка 1472 килограма требало је да удари у Месец, а не да га промаши, што се заправо догодило, због грешке у прорачуну, односно не узимања у обзир времена потребног сигналу за пут од контролног пункта до станице.

Ипак, сонда „Луна 1“ лансирана у најстрожој тајности била је прва летелица у свету која је успела да савлада гравитацију, пролети на растојању од 6000 километара од површине Месеца и уђе у сунчеву орбиту. Било је то у јануару 1959. године, само две године пре него што ће први човек полетети у космос.

Прва фотографија друге стране Месеца

 

Public domain

Доћи до сазнања о изгледу друге стране Месеца која није видљива са Земље представљало је посебан изазов у космичкој трци. Американци су први направили такав покушај 1958. године, међутим ни једна ракета носач са сондом није успела да изађе на задату путању. Совјетски Савез је знао за те покушаје, и спремао се да надмаши Америку користећи, заправо, њихову малу „помоћ“. Тачније, фотографски филм.

Управо ту је био кључни проблем, јер у Совјетском Савезу није постојао фотографски филм који би одговарао тој сврси. Међутим, у другој половини педесетих година прошлог века изнад Совјетског Савеза интензивно су летели амерички извиђачки аеростати опремљени фотографском апаратуром за снимање совјетске територије. Неки од њих оборени, а филм узет и прослеђен на складиштење у војно-космичку академију.
Летелица „Луна 3“ са камером лансирана је у октобру 1959. године. Сонда је за три дана направила 40 фотографија и послала их на Земљу. Из бројних разлога квалитет фотографија био је осредњи, али на 17 од 40 понешто је ипак могло да се разабере.

Први лет око још једне планете

 

Alexander Mokletsov/Sputnik

Била је то Венера. Као у случају са Месецом план је био да се космичка летелица спусти на планету, како се тада мислило, на површину океана, пошто се веровало да тамо постоји вода у течном стању. „Венера 1“ послата је у у мисију смишљеног судара са Венером у фебруару 1961. године.

Међутим, и овога пута као и у случају са Месецом, сонда је промашила. Пошто је изгубила везу није била у стању да коригује курс и плутала је кроз космос, пролетевши поред Венере на удаљености од сто хиљада километара. У космичким релацијама то и није толико много. Тим пре што нико у историји није био тако близу Венере.

Контакт са сондом дефинитивно је изгубљен на удаљености од два милиона километара од Земље.

Прво слетање на Венеру

 

Николај Акимов /ТАСС

Мукотрпна мисија „освајања“ Венере, планете која је најближа Земљи трајала је деценију. Космички апарат је на њену површину коначно спуштен 1971. године. Била је то „Венера 7“, мада без обзира на ознаку, укупно лансирања није било седам, већ седамнаест. У Совјетском Савезу се о неуспесима радије није јавно говорило.

Рецимо, чак „Венера 7“ није лансирана сама. Лансирање још једне сонде, апсолутно идентичне догодило се пет дана после прве, која је ипак стигла до Венере. Њена дублерка није могла да напусти Земљину орбиту због експлозије мотора.

У ствари шанси да нешто пође наопако било је толико, да је слетање „Венере 7“ изгледало као чудо. Нарочито када се после уласка у атмосверу падобран летелице распао и модул се спуштао брже него што је требало. Неко време се сматрало да је после таквог спуштања он, свакако, морао да се поквари. Али, каснија анализа података показала је да је сонда још 23 минута слала податке са површине планете.

 

Академија наука СССР

Прва летелица на Марсу и прва фотографија планете
Готово у истом следу у коме су Американци 2012. године спустили на Марс ровер Кјуриозити Совјетски Савез је то учинио 1971. године (да, исте године када је спустио и „Венеру“)
Притом је у том тренутку према Марсу летео је и амерички „Mariner 9”, он је ушао у орбиту Марса две недеље пре совјетске сонде, али у прикупљању података омела га је олуја која је захватила планету.

Совјетски „Марс 3“ ипак је одлучио да се спусти и то је урадио успешно, антене су се отвориле и почело је слање. Трајало је само 14 секунди, после чега се дефинитивно прекинуло, остављајући конструкторе да нагађају о могућим разлозима. Али и остављајући им и прву у историји фотографију Марса, апсолутно мутну због снажне олује.

Била је то пре свега психолошка победа. Никаква супер важна информација није послата, ровер је остао причвршћен за горњи део апарата и није крочио на тло. Али чак меко слетање, које је извео Марс 3 стручњаци из САД поновили су тек 1976. године.

Russia beyond