ВОСТОК на „мрежи“ десет година

И након десет година, ВОСТОК је остао досљедан својој мисији. За протеклих десет година водило се много ратова, мењале су се власти у разним државама света, насилно, мирним путем, а што је битно, било је ту и лепих догађаја, само који су под масовном "интернетизацијом" запостављени зарад разноразних промоција, "клик бејтова" и других нискоморалних ствари, а које, оне истинске ствари и праве вредности немилосрдно згуравају у четврти план...

Време је прошло, али је остало записано из нашег пера, наших колега, вас, и свих нас. И биће ту, опет. Као када неко види ону књигу у ормару што стоји годинама ту, али је није поново прочитао, дирнуо, па је види, и драго му што је узме у руке и са слашћу опипа и прелиста.

Писати о терцијалним догађајима, којима данас медији придају огромну пажњу, а нарочито оним баш баналним, у данашње време електронских медија, где се тражи сваки "клик" и држати се разумног става, врло је тешко за обичног читаоца снаћи се у муљу непотребних информација, а које због свог мноштва по интернету и друштвеним мрежама неминовно гурају у задњи план оно што треба да се чује и види.

Да смо некоме некада дигнули обрве, изгледа да јесмо. Има нас и у НАТО и ЕУ званичним извештајима, али у негативној конотацији. Блокирали су нас и ови и они. Мада, питамо се и зашто, јер су само "голе" чињенице увек објављиване.

Било нас је и по ратиштима, причали смо са функционерима разних држава, на културним дешавањима, правили серијале текстова са 
учесницима разних догађаја, објављивали материјале за које 
су нас неки кудили, неки судили, а неки хвалили. Свака прича има свој крај, а и почетак, а у којој свако види ону или ову страну.



ВОСТОК ће и даље бити такав какав јесте, без "клик бејт" наслова, такав какав јесте, обичан и једноставан, без довођења у заблуду, са изношењем само "голе" истине.

Нашим пријатељима, читаоцима, и свима другима, желимо исто оно што и сами себи, и следећих десет година, па даље, само "голих" чињеница, и да од тешког муља информација могу да разазнају оно што треба.

Уредник, Вања Савићевић