Катарина Сенић: 'Све више дама у ИТ сектору'

Колико је ИТ сектор важан за развој земље? Сведоци смо да извозимо више софтвера него индустријских производа...

С обзиром да је четврта индустријска револуција у току, за Србију је прилика да „ускочи у тај воз“ и сустигне развијене земље Европе. Међутим, не чини ми се да је то политика коју заговара наша земља. Однос према фрееланцер-има и догађаји од пре пар месеци су потврда непостојања агенде за развој ИТ сектора у Србији. Нулта позиција за развој ИТ сектора је развој инфраструктуре, која тренутно значајно заостаје. Затим, неопходно је обезбедити подстицаје за развој стартапова у овој области кроз фондове и друге начине финансирања. Наравно, модернизација у области пореске политике је изузетно важна, кроз коју треба створити услове за рад „дигиталним номадима“, али и укључити фрееланцер-е у леглане токове. Крајња идеја је да се створи амбијент за развој ИТ сектора како бисмо, као држава,  могли да сматрамо ИТ као покретачем привредног развоја. 

У ИТ сектору посла има, велики број младих се опредељује за рад у овој области, многи се и преквалификују и доквалифинују, сада је потребно да држава одговори и да свој допринос развоју ИТ-ја.  

Како мотивисати више младих да се одлуче за ИТ студије или студије сличних предмета?

Млади су препознали ИТ као сектор у коме могу да остваре зараде које су изнад просека у нашој земљи. Као резултат тога имамо велику популарност факултета који нуде ове програме, а тржиште радне снаге и даље има недовољно кадрова.

Приметно је да и образовне институције које нису примарно из области ИТ-ја препознају дигитализацију и ИТ као неопходне па у својој понуди имају усмерења која су окренута ИТ-ју. За мастер студије сам одабрала Дигиталну трансформацију на ФЕФА факултету и мислим да сам направила одличну комбинацију за даљи каријерни развој. 

Нажалост, неретко се деси да млади буду мотивисани за студирање у овој области, а онда своју каријеру настављају у иностранству где имају више могућности и прилика.

Колики је капацитет домаћег ИТ сектора да ли је решење и у удруживању компанија у региону нарочито оних из земаља бивше СФРЈ?

 Земље које су некада чиниле СФРЈ имају могућност да направе заједничко тржиште које има огромну предност, а то је да нема језичке баријере и да се сви мање-више разумемо. Удруживање и сарадња на овим просторима има огроман потенцијал. То видим и из нашег примера, већ 10 година послујемо са компанијом из Словеније и развијамо заједнички бренд Каби. С обзиром да се бавимо развојем web софтвера за пословање, сарађивали смо са великим бројем компанија на простору бивше СФРЈ чиме само могу да потврдим тврдњу да заједно можемо да постанемо озбиљни ИТ играчи у свету.

Да ли се даме код нас све више одлучују за каријеру у ИТу?

Бавим се менаџментом у ИТ и када сам почела да радим, пре 10 година, познавала сам само једну програмерку која је у суштини била дизајнерка, али се бавила и програмирањем. Данас само у нашим фирмама, и у Словенији и у Србији, даме имају значајну улогу и негде је број изједначен. Таква тенденција је и у другим ИТ фирмама, рекла бих. 

Даме се у овој области, чини ми се, једноставније изборе за свој равноправан положај него у осталим областима. Мислим да је разлог то што је занимање дефицитарно, али свакако треба користити ову могућност за борбу да даме имају једнака права у друштву. Подсетићу Вас да руководеће позиције у Србији припадају 68% мушкарцима и да по правилу, даме остварују нижу зараду. Надам се да ће ИТ сектор дати пример и подстрек за равноправније друштво. 

Иван Трајковић 

Препричујемо: Еду БитЛаб - Обуке и курсеви из ИТ-а