Izbori (ili, na engleskom: Elections) je reč koja bi već sada mogla da obeleži celu 2024 godinu. Izbori za predsednika Rusije - na kojima Vladimir Putin nema pravog protiv-kandidata, te izbori za predsednika SAD koji će do samog kraja biti veoma neizvesni, ući će svakako u istoriju.
Slično je i u regionu - nakon izbora u decembru, najverovatnije u aprilu građane Srbije čekaju novi, ponovljeni izbori za Grad Beograd. To nije sve - u junu su na redu i redovni lokalni izbori za Beogradske opštine, te u Vojvodini, kao i gradovima širom Srbije. Hrvatsku takođe čekaju Parlamentarni izbori, kao i oni bitniji - za novo rukovodstvo u Briselu. Naime, i građani zemalja EU će takođe početkom leta na izbore za Evropski parlament.
I dok se stranke širom Evrope spremaju za izbore, njihovi lideri jednim okom gledaju ka Moskvi, i mogućem mirovnom planu i zaustavljanju rata u Ukrajini, a drugim okom ka Vašingtonu. Naravno, u zavisnosti od 'tabora' kojem pripadaju, obe strane političkog spektra vide ono što im odgovara. Tako centristi i levica uglavnom smatraju da 'Trump nema šanse' za još jedan mandat u Beloj Kući, dok su desničari širom sveta - očekivano - u potpunosti sigurni u Trumpov trijumf.
Sam Trump već sada jača svoju međunarodnu podršku. Tako je pre par dan u svom luksuznom kompleksu 'Mar-a-Lago' na Floridi primio mađarskog premijera Viktora Obana. Mađarski lider je, sa cvećem u ruci za bivšu prvu damu SAD Melaniju Trump (koja je takođe sa ovih prostora), bio vidno zadovoljan susretom sa, moglo bi se reći - njegovim političkim idolom. Orban je jedan od najvećih 'obožavalaca' Trumpa van SAD, u rangu sa francuskom opozicionom liderkom Marine Le Pen.
Naravno, ne radi Orban to samo zbog Trumpa - njemu je to i deo stranačke kampanje za izbore u Mađarskoj, koji su sada više nego izvesni. Iznenadna ostavka dosadašnje predsednice Katalin Novak je svakako uzdrmalo Orbanovu stranku Fides, a ne treba posebno podsećati ni da je Orban trenutno jedan od lidera u EU sa najmanjom podrškom Brisela, pre svega zbog njegovih desničarskih stavova, te bliskosti sa Kremljom i samim Putinom.
Utisak je i da je u ovom trenutku svetska politika u velikoj meri postala jedan 'reality show'. I baš kao u ovom TV formatu, i političari se svakodnevno prepiru u medijima, internet portalima, a od skoro i na sopstvenim nalozima na društvenim mrežama. Novinarima je praktično i nemoguće da isprate 'ko je koga prozvao, i ko je kome odgovorio' na Facebooku ili Twitteru. Takođe, konferencije za novinare su postale svakodnevna pojava, a u mnogim slučajevima je smisao konferencije - da bi političari (naročito oni opozicioni) dobili par minuta u medijima. Da li će ovaj globalni 'reality show' biti završen po okončanju izbora u SAD, ili će biti 'produžen za još jednu sezonu' - saznaćemo ubrzo. Za to vreme, političari, aktivisti i raznorazni 'analitičari' će stalno zauzimati ekrane naših smartfona i kompjutera putem plaćenih oglase na Facebooku, Instagramu i Twitteru. Ili, barem dok im ne blokiramo naloge u potpunosti.
Ivan Trajković
