Бранко Радун: Декларација раздора

Но, шта је донела ова несрећна Декларација, која је дошла у још несрећније време по Србију? Она је донела поделе у Војводини на оне који су за њу и који су против ње, то јест на оне који верују да Војводина има премало аутономије и да треба да буде малтене република и оних који оправдано страхују да је она увод у федерализам, па и сепаратизам власти у покрајини. Овим је Пајтић успео да заплаши добар део грађана Војводине, да би она због нечије жеље за фотељама била место нових тензија и криза. Он је вероватно желео да мобилише и уједини све оне који су за већу аутономију Војводине, ма шта то значило, али је успео да уједини све оне који су искрено забринути због такве себичне и опасне политичке калкулације. Он као да поручује грађанима Војводине – ја сам овде газда, ако ме покушају сменити, ја ћу направити хаос у држави, а можда направим и Војводину републику по Чанковом убитачном рецепту. Други раздор који је продубљен је раздор између државе и покрајине – јер се Декларацијом поручује да се неће попуштати око овлашћења која има покрајинска власт, без обзира на то што су оне противуставне. Уколико Статут и овлашћења која има покрајинска власт нису у складу са Уставом, онда наравно не треба мењати Статут као нижи акт, већ Устав који је основни политички акт сваке цивилизоване заједнице. Игнорисање Устава и наопака логика коју покрајинска власт демонстрира су могући само у Србији. У било којој цивилизованој земљи би се на овакве захтеве или аргументе одговорило или подсмехом или затвором. Бојан Пајтић је покретањем приче о Декларацији у априлу допринео да се ДС доживи као аутономашка странка која користи тежак моменат у коме држава покушава да се избори са Косовом. Тиме је успео да постане наследник Ненада Чанка и да нанесе велику штету ДС-у у целој земљи. Ђилас једноставно није знао шта да ради са овом Декларацијом. Ако би се дистанцирао од ње, видело би се да не контролише странку, а ако би је озбиљније подржао, он би, иако градоначелник престонице, испао аутономаш који угрожава целовитост државе. Тако је Ђилас био матиран са хазардерском политиком свог „партијског брата“ Пајтића, кога очигледно не контролише. Неко параноичан би помислио да су се Вучић и Пајтић договорили да ослабе Ђиласа што можда у овој ситуацији обојици одговара. Наиме преко Декларације је власт добила прилику да мало тренира "патриотизам" а Пајтић да се представи као "протектор" Војводине. Само је Ђилас био у проблему - што год да уради или како год да реагује губи. Но, најзначајнији раздор који се перфидно пласира, а који за сада нема успеха, је раздор између грађана покрајине и остатка земље. Наиме, овако постављена Декларација, а и политика војвођанског ДС-а подстиче анимозитет оних који су северно од Саве и Дунава према онима који су јужно, и обрнуто. Тако, ова аутономашка политика својим грађанима шаље неистиниту поруку „Војводина ради, а Београд се гради“ а са друге стране то изазива и негативну реакцију „са друге стане река“ да је Војводини увек мало новца и аутономије. Због тог раздора је политика коју представља Декларација „државолике Војводине“ опасна и штетна, како за грађане покрајине, тако и за целу земљу. Новине нoвосадске