Европски бицикл се заљуљао?

На састанку министара иностраних послова ЕУ, отовреном 25. јуна у Луксембургу, проблем економске и финансијске кризе у земљама зоне евра и тема усељавања нових станара у зграду јединствене Европе поново је избила у први план. Истина, позадина за дискусију о том проблему није ни мало весела.

Тако је Исланд у једностраном поретку прекинуо преговоре о ступању у ЕУ. Ово питање, изјавио је Рејкјавик, треба да се реши на општем референдуму. У принципу, то се знало већ унапред. Европски скептици у парламенту које представљају снаге десног центра изјасниле су се за прекид преговора о ступању у ЕУ. Истина, како је изјавио комесар ЕУ за питања проширења и политику суседства Штефан Фјуле, званични документ тим поводом од власти Исланда у Европску комисију за сада није стигао.

Ипак, коментатори већ називају одлуку Рејкјавика опасним сигналом за јединствену Европу. Економски Исланд од 320 000 становника, по мишљењу експерата, некакву подршку за ЕУ не представља. У великој мери штета ће имати политички карактер, пошто је ова северна земља била проглашена у Бриселу за узор у послу превладавања кризе и поштовања стандарда европске демократије. Између осталог иритираност Европске комисије неочекиваном одлуком исланских политичара у извесној мери може да компензује попуна главно европског клуга која се очекује. Од 1. јула законити члан, 28. по реду, постаће Хрватска.

Ипак и овде не изгледа све весело. Како је приметио интернет-портал Евроњуз, Хрватска ступа у ЕУ, уморивши се од ње. На референдуму прошле године само 66% грађана се изјаснило за чланство у јединственој Европи. Узрок је превише исхитрено спровођење реформи које је прописао Брисел, што се негативно одразило на социјално стање становништва. По свему судећи, изводи закључак лист, пуцање чепова од шампањца поводом ступања Хрватске у ЕУ 1. јула, учесници свечаности ће у Бриселу слушати последњи пут. Али без обзира на све, од курса даљег проширења ЕУ Брисел не планира да одустане. Европска комисија је већ упозорила Исланд да не намерава вечно да чека званично обавештење о прекиду преговора и са своје стране предузимаће неопходне мере. Куда се креће чувени европски бицикл док се окрећу његове педале? Руководилац одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов има једнозначно мишљење.

- Сматрам да хрватска треба да постане последња земља која ступа у ЕУ, говори Белов. ЕУ је превише гломазна структура, домаће задатке земље раде са тешкоћом. У складу са стратегијом Европа-2020. задатак се састоји у томе да интеграција иде не у ширину, већ у дубину. Треба спроводити структурне реформе, чинити економију земаља конкурентнијом.

Ипак, резимира експерт, ЕУ економским реалијама претпоставља политику. О томе сведоче изјаве бившег комесара ЕУ професора Универзитета Европеу Франфурту на Одрри Гинтера Ферхојгена у радијском интервјуу:

- Проширење ЕУ је било за нас поред стратешке неопходности и економских користи, морално-политички дуг. Европа је прво замишљена као заједнички дом за све народе. И тај принцип морамо да пратимо.

Да ли ће морално-политички дуг помоћи европском бициклу да не падне? Педале му се, по свему судећи, за сада окрећу.

Олег Севергин,