Србија учествовала у литији поводом 400-годишњице Дома Романових

Ова година протиче у знаку 400-годишице Дома Романових. Културне манифестације посвећене том јубиларном датуму одржане су не само у Русији, већ и у неким земљама Европе, са којима је био повезан живот царске династије.

Поводом овог јубиларног датума била је приређена и литија од Санкт-Петербурга до Јекатеринбурга. Она је трајала два и по месеца, од 7. априла до 17. јула, дана убиства царске породице. У њој су учествовали људи не само из Русије, већ из Белорусије, Украјине, као и Србије. За учесницу литије Јекатерину Васиљевић која је преводила радове Светитеља Николаја Србског то је било врло важно.

- Већ сам преводила на руски Охридски пролог светитеља Николаја Србског. Тек сада су књигу одштампали у штампарији у Батајници. Јер многи Руси долазе у Србију. И када одлазе у књижаре важно им је да буде литература на руском. Ускоро ће мој превод ове књиге изаћи и у Русији. Издавачки савет ју је већ препоручио за читање.

Јекатерина Васиљевић је сама боравила у Србији. Посебно се сећа Пећке Патријаршије.

- Знамо да тамо има 20 монахиња, у тој енклави коју чувају амерички војници. Лично познајем игуманију Февронију. Видели смо како тамо живе монахиње, разговарала сам са њима. И посебно нас је зачудила снага духа која је својствена тим женама.

Један од учесника Литије посвећене 400-годишњици Дома Романових био је србски четник Милутин Малошић из Пећи.

- Он је био са нама од самог почетка, ишао је и молио се за Србију. Између осталог занимљиво је да он највише поштује светог Александара Невског, то је врло ретко за Србију. Зато, стигавши у Русију, прво је отишао у Александро-Невску Лавру како би се поклонио његовим моштима. Врло дирљиво за нас је било да видимо како Србин поштује нашег руског свеца. Шта више, он се вратио тамо и после литије и захвалио се Александру Невском на помоћи коју је пружао три и по месеца.

Учесници литије су прошли много градова и села Централне Русије и подножја Урала. И није им уек било лако.

- Литија је била врло тешка, морали смо да преживљавамо много тешкоћа. Она је почела почетком априла, када је у Русији још био снег, и било је хладно. А тамо је било пензионера. На почетку пута било је 40 људи, до краја је стигло само 20. Али било је пријатно како су људи једни другима помагали, када су ноге нажуљане или мишићи упаљени и не дају ти да направиш ни корак. Људи су се односили једни према другима са великим разумевањем.

Најважнија свечансот их је очекивала у Јекатеринбургу.

- Тамо је била ноћна литургија, затим смо ноћу, преко шумских стаза, кренули по граду на Ганину јаму, где су били убијени Романови. Са једне стране осећај је био тежак. А са друге поштовање царске породице као свете претвара ту тежину у неку радост. То је двојаки осећај када се из бездана подижеш на небеске висине. То је просто необјашњиво. Треба рећи да је нама Русима врло драгоцено искуство србског богомољског покрета који је предводио светитељ Николај у време између два рата. Вреоватно у историји Цркве то је било непоновљиво. И мени се чини да у Србији, као и русији, традиција литија треба да се препороди.

Милутин Малошић већ планира да организује поход посвећен 900-годишњици династије Немањић. Он треба да протекне од 21. септембра до 4. октобра и да се заврши у Пећи. Ако, рекла је Јекатерина Васиљевић, буде осигуран КФОР, сви ће доћи тамо. Ако не, његови учесници ће на граници са Косовом предати икону иконописца Рјабова Света тројица на поклон Пећкој Патријаршији.

Григориј Соколов,