Геополитички неуспеси Вашингтона

У последњих десет година спољнополитички курс Сједињених Држава подразумева отворено мешање у унутрашње послове разних земаља. Посебно снажно су пострадале од тога државе арапског света. Ипак, без обзира на сва противзаконита дејства и грубе политичке промашаје, Вашингтон намерава и даље да диктира свој дневни ред државама и континентима.

”Булдожерска” спољна политика САД у пракси је потпуно неефикасна. Кад се пажљивије погледа, испада да многи геополитички пројекти које је реализовао у последње време Вашингтон, завршени су неуспехом или наношењем колосалне штете онима који су се нашли у зони његових интереса. Шта више, јавно проглашени и реални циљеви у већини случајева се не подударају, истакао је саветник Руске академије наука Вилен Иванов.

- Када САД тобоже желе да се негде развија демократија, поштују људска права и под том ознаком реализују практично сви кораци, јасно је да је то покриће за достизање реалних циљева. А они су потпуно прагматични и везани пре свега са економским интересима САД и покушајима да се направе сателити који ће их подржати. И средства за то они не штеде, почев од директне примене силе. Често им полази за руком да постигну своје циљеве, али они не прогнозирају последице које ударају по њиховој политици као бумеранг.

У последњих десет година главни геополитички интерс Вашингтона представљају земље арапског света. Тим државама САД су се одавно приближавале, али озбиљно су се позабавиле овим регионом тек у последње време. Повод је постала глобална криза, која је започела 2008. године. Управо тада америчке власти су решиле да покушају потпуно да подчине себи арапске државе уз помоћ такозваног арапског пролећа, сматра руководилац Друштва приајтељства и пословне сарадње са арапским земљама Вјачеслав Матузов.

- Арапски свет је привлачан за САД — то је стратешки регион земљине кугле, раскрсница светских комуникација и што је најважније, главни извор енергената. Све што се сад дешава покушај је да се ојача свој утицај, пређе на строжу контролу, наметну у тим земљама режими који би били потпуно потчињени интересима САД. И да се уклоне сви режими који могу потенцијално да буду противници САД и очигледно се не уклапају у заједничку геополитичку стратегију Американаца.

Примера за мешање САД у послове других земаља има много. Тако је на пример политика Вашингтона у Ираку довела до трагичних последица за ту земљу и нимало није умањила терористичку опасност у свету. На реду је Авганистан, из којег Американци одлазе. За време њиховог боравка у тој земљи њен социјално-економски положај радикално се погоршао, а производња накротика, напротив, увећала се неколико пута. Није мање драматична ни ситуација у Либији. Пуковник Гадафи је растрзан и зло у америчком поимању је, рекло би се, кажњено. Ипак мира и слоге у тој држави нема ни на помолу. Шта више, они су на ивици нестанка. И читаво ”арапско пролеће” које је подржао Вашингтон није донело ништа добро не само Блиском Истоку и Северној Африци, већ ни самим САД. Број оних који их мрзе и осуђују због грубог и често бесмисленог мешања у туђе ствари много пута је увећан.

Ксенија Мељникова,