Какве све врсте леда постоје у Русији?

Да ли сте знали да се у највећој земљи на свету на мору формирају праве ледене лопте, а на језерима „расту“ ледени цветови?

Лед није само на хладноћи смрзнута вода. Природа понекад ствара права чуда с овим материјалом. Тако, рецимо, Обски залив на Јамалу или Фински залив у Лењинградској области избацују на обалу ледене лопте, док се на Бајкалском језеру сваког пролећа појављују загонетни ледени кругови. 

Бајкалско језеро

Legion Media

О овим и другим леденим чудима природе за наш портал говори познати хидролог из Института за проучавање пермафроста у Јакутску Никита Тананајев.

Палачинке на масти

У пролеће и зиму језера су прекривена мноштвом дискова пречника од неколико десетина центиметара са подигнутим ивицама који формирају „лед у виду палачинки“.

 

Getty Images

Такав лед уобичајени је феномен на великим отвореним воденим површинама, језерима или морима, нарочито на северу. То су тигањи на којима природа припрема своје ледене палачинке, каже научник. Ови дискови појављују се при температури од око нула степени и лаганим таласима. „Прво се на усталасаној воденој површини формира танка масна ледена кора, „маст“, која се затим деформише у округле облике због површинског притиска. Лед у облику палачинки понекад настаје од игала, и зове се игличасти, или од наслага свежег снега. Оне се називају и балеринама од леда, пошто се под утицајем ветра окрећу око своје осе“.

 

A. Rose/Global Look Press

Ова слика може се видети, рецимо, на Оњешком језеру у Карелији.

 

Игор Подгорни/Sputnik

„Ледене палачинке“ могу да достигну три метра у пречнику и дебљину од 15 центиметара, а када се замрзну прекривају водену површину до хоризонта. Догађа се да леденице не добију савршени округли облик због пада температуре, и тада изгледају попут мноштва крхотина. Такав лед личи на крљушт.

Ледени цветови

Природни феномен изузетне лепоте најкарактеристичнији је за Арктик, али се понекад среће и на средњим географским ширинама. Крајем новембра прошле године ледени цветови појавили су се на језеру Иљинско у Татарстану и републици Мариј Ел.

 

Matthias Wietz

 

Getty Images

Ову појаву узрокује велика разлика између температуре воде и ваздуха (преко 20 степени), када напољу нагло захладни, а на површини воде се задржава око нуле и скоро нема ветра. Влага на површини леда нагло се хлади и кондензује на површини у облику кристала, нешто попут иња, само на води.  

Лопте за ледено куглање

Прилично редак природни феномен у свету регистрован је 2016 године на Јамалу, а годину дана касније на Финском заливу.

 

Евгениј Чикотилов/ТАСС

 

Евгениј Чикотилов/ТАСС

 

Aleksandr Abrosimov (CC BY-SA 4.0)

Огромне ледене лопте које таласи избацују на обалу, по правилу јављају се када отопли после снежних падавина и јаке олује. Морски таласи ваљају грумење снега на обали, правећи грудве, које се под утицајем ветра облажу ледом и које он избацује на обалу.

Паперјасти лед

Ледене формације не стварају се само на води, него и на тлу и под земљом, где има влаге. Такав лед се може видети на дрвећу и он је на додир мекан и топи се. Паперјасти лед формира се на трулом дрвећу захваћеном гљивом под називом Exidiopsiseffuse. 

 

Legion Media

 

Ronaldhuizer (CC BY 3.0)

Планински и подземни лед

У граду Кунгур у Пермском крају може се посетити место у коме царује вечита зима, ледена планинска пећина. Њени километарски подземни пролази прекривени су сталактитима и сталагмитима, вечним леденим висећим украсима. 

 

Oleg Vorobyev

У пећини се мешају ваздушне струје различите температуре, када долази до интензивне кондензације. Влага се таложи на сводовима и замрзава у различитим облицима од игала до цветова.

 

Oleg Vorobyev

У планинама научници проналазе необичне облике леда, какав је рецимо онај који подсећа на стабљику неког цвета. Он се формира приликом великих температурних разлика, када је дању температура у плусу, а ноћу мраз. Такав лед може да нарасте до десет до петнаест центиметара и развије се у цветове на крајевима. Може се срести на Кавказу.

 

Oleg Vorobyev

У Јакутији често се може наићи на огроман лед, какав је ледник Булуус или Большая Момская наледь, који се не топе чак ни лети, истиче Танајев. „Овај лед може да изгледа врло занимљиво. Својевремено сам у речним долинама у Верхојанским планинама видео небо плаве плохе леда. Оне тако изгледају због специфичног преламања светлости“, закључио је научник. 

Ана Сорокина, Russia beyond