Хеморагијски синдром код новорођенчета: симптоми које не смијемо игнорисати

Међутим, чак и ако на самом рођењу нису примјећени симптоми неког обољења, то не значи да родитељи могу потпуно да се опусте. Наиме, симптоми озбиљних болести као што је хеморагијски синдром код новорођенчета се могу појавити и касније, а правовремена детекција и реакција могу спријечити даљи развој или чак фатални исход.

Шта је хеморагијски синдром код новорођенчета?

Хеморагијски синдром код новорођенчета је најчешћи стечени поремећај коагулације, а симптоми се манифестују управо у новорођеначком периоду. До настанка ове болести долази због недостатка витамина К.

Витамин К игра важну улогу у згрушавању (коагулацији) крви. Проблеми с коагулацијом могу резултирати катастрофалним посљедицама - не долази до згрушавања крви након повреде, што доводи до пролонгираних крварења и губитка значајне количине крви. Сматра се да је овај синдром резултат неразвијености јетре, проблема са цревном флором или недостатка витамина К код мајке.

Чарлс Таунсенд је први описао крварење код педесеторо новорођенчади, још 1894. године. До крварења је дошло између првог и петог дана живота, а престало је спонтано.

Симптоми хеморагијске болести

Беба углавном долази на свијет са недовољном количином витамина К у организму. Међутим, стање се може изблансирати кроз конзумацију мајчиног млијека. Наиме, у мајчином млијеку се налазе нутријенти који утичу на раст корисних бактерија, које синтетишу К витамин.

Клиничке манифестације, односно симптоми, које не би требало игнорисати укључују:

• петехијално крварење или веће крвне подливе;
• крварење око пупка;
• крварење на мјесту убода иглом;
• крварење из дигестивног тракта (повраћање крвавог садржаја и тамна, крвава столица);
• интракранијално крварење (мождано крварење које се може детектовати искључиво путем снимка, представља највећу опасност и јавља се рјеђе).

Разликују се три облика болести: рани, класични и касни.

Рани облик болест карактерише крварење већ током првог дана живота. Крварења у овако раном периоду могу бити и фатална. Овај сценарио је најчешће посљедица употребе антикоагулантне и антиконвулзивне терапије током трудноће.

Класични облик болести јавља се између другог и седмог дана живота. Чешће се јавља код превремено рођене дјеце и код новорођенчади која су искључиво на природној исхрани, те су залихе витамина К недовољне. Крварења се откривају у гастроинтестиналном тракту, пупчаној рани и ендокранијуму.

Касни облик болести јавља се након прве седмице живота, па све до шестог мјесеца. Посљедица је недовољног уноса млијека код искључиво природног храњења, те се јавља код дјеце која нису примила профилаксу витамином К.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и лабораторијских налаза. Дијете је углавном доброг општег здравственог стања, али се опажају крварења. Лијечење подразумијева примјену витамина К субкутано или интравенски.

Превенција хеморагијске болести

Превенција се прије свега састоји из интрамускуларног увођења витамина К раствореног у уљу (витамин К1) и то одмах по рођењу. Мајке се углавном стресирају ако беба слабо сиса и ова бојазан има рационалну основу. Наиме, што прије новорођенче конзумира мајчино млијеко, то ће прије у тијело унијети витамин К. Стручњаци препоручују да дијете приликом дојења прво до краја посиса једну дојку, а затим другу. Будући да је витамин К растворљив у мастима, “задње” млијеко је богатије овим витамином.

У већини случајева ће се код новорођенчета појавити класичан облик хеморагијског синдрома, који се релативно лако лијечи ако је на вријеме детектован. Рани облик болести се не може превенирати јер крварење почиње ин утеро. Касни облик болести често је повезан с дуготрајном терапијом антибиотицима.

Без обзира о ком облику болести се ради, родитеље ће сигурно шокирати призор крварења у тако раном узрасту, као и озбиљна дијагноза неколико дана или седмица након рођења. На сву срећу, постоје и поремећаји које је могуће открити још у раној трудноћи, што нам даје времена за размишљање и доношење важних одлука. Мој пренатални тест је неинвазиван тест најновије генерације, који већ од 10. седмице трудноће може открити најчешће хромозомске аберације код човјека (Патауов, Едвардсов и Даунов синдром), те пол бебе. Узоркује се мала количина мајчине венске крви, што значи да је тест потпуно сигуран и за бебу и за мајку. Резултати тестирања стижу већ након неколико дана.

Сазнање да новорођенче болује од теже болести ниједног родитеља неће оставити равнодушним. Срећу због рођења бебе, у тим тренуцима најчешће замјењују страх, паника и тјескоба. Задатак новопечених родитеља је да помно прате све промјене и симптоме и да све што их брине одмах пријаве педијатру. Крварење у било којој форми и из било ког дијела тијела никада не би требало схватити олако, посебно када је ријеч о беби старој само неколико дана или седмица. Примјењена терапија К витамином убрзо ће дати позитивне резултате, а хеморагијска болест новорођенчади ће најчешће проћи без већих посљедица.