Балкански ток: Србија добија гас из Русије, хоће ли ускоро постати мини-чвориште?

Покретање крака "Турског тока" од велике је важности за Србију. Земља ће моћи да добије све бонусе из свог географског положаја и то ће јој помоћи да постане важна карика на Балкану.

Од очаја до стабилности у снабдевању енергијом, ово је путовање Србије током последњих шест година. Снови о Јужном току, у које су државе чланице пројекта, укључујући и Србију, полагале велике наде, срушили су се крајем 2014. године. Тада је Бугарска подлегла огромном притиску Вашингтона и Брисела и саботирала пројекат. Москва је најавила да ће Јужни ток бити замењен турским. Гасовод је проширен на такав начин да руске сировине добијају не само Турска, већ и Балкан, и, пре свега, Србија, која сада може, не без разлога, да полаже одређене наде на Балкански ток.

Подсетимо, рано ујутру 1. јануара ове године председник Србије Александер Вучић званично је пустио руски гас гасоводом у гасни дистрибутивни систем земље. Вучић је тада рекао да је земља постала „много богатија“ након прикључења гаса, а да гас привлачи и инвестиције у разне регионе Србије. Председник се захвалио свима који су изградили гасовод на одличном раду, као и руском председнику Владимиру Путину.

У јесен 2020. године "Платс" је известио да би пуштање у рад србског дела Турског тока могло да буде одложено за пролеће 2021, пошто Србија наводно касни са роком изградње. Могуће кашњење у Београду било је повезано са изградњом компресорске станице. Али крак дуг 403 километра од Зајечара до Хоргоша завршен је на време, а скептици су остали без посла.